Kelti - filmski pokušaj normalizovanja 90-ih

Rediteljka Milica Tomović, čiji će film “Kelti” imati domaću premijeru na 27. Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu, izjavila je da je tom pričom o proslavi dečjeg rođendana u jednoj običnoj beogradskoj porodici u jesen 1993. godine pokušala da pruži normalizovanu sliku tog stresnog i teškog perioda.

Naslov filma “Kelti”, čija je svetska premijera bila u sekciji Panorama na Berlinalu, odnosi se na činjenicu da su “likovi u filmu izgubili zemlju u kojoj su se osećali dobro, nisu mogli da nađu novi identitet van tog jugoslovenskog” i onda su “odabrali neki novi za koji ne moraju da se pravdaju”, izjavila je Milica Tomović 26. novembra na konferenciji za novinare, dan uoči premijere svog debitantskog filma u takmičarskom programu 27. FAF-a.

Turobno vreme hiperinflacije, nestašica, restrikcija struje... prikazani su iz dve perspektive – odraslih i dece.

“Mislim da mi koji smo odrastali 90-ih osećamo nostalgiju prema tom periodu zato što smo tada bili deca, a to je vreme kada stalno nešto novo otkrivaš i sve te dira i uzbuđuje, stičeš prva iskustva, nezavisno od toga da li je taj period inače dobar ili loš”, rekla je Milica Tomović (35), nagrađena za režiju “Kelta” na 27. Sarajevo film festivalu.

Ekipa filma Kelti, foto: FAF

Napominjući da je osoba koja nastoji da normalizuje stvari, navela je da je zato “težila da normalizuje i tu stresnu i tešku situaciju iz ’93”.

“To je taj trud roditelja da se pričini da je ta kuća u redu, da taj dom može da funkcioniše, da se ostvari neko dobro detinjstvo. U filmu smo ostali unutar te kuće, vesti se čuju malo u pozadini, a na opšte stanje ukazuje i deo scenografije – koliko se raspada kuća, toliko se raspada zemlja. Ali porodica je na okupu, rođendan se održava i oni daju sve od sebe da urade najbolje što mogu. To što žurka propadne, bože moj, neko dobija i traume za osmi rođendan 1993. godine”, rekla je autorka.

Milica Tomović potpisuje i scenario “Kelta” sa dramaturškinjom Tanjom Šljivar.

“Nisam dobar pisac. Završila sam režiju, ali sam uvek volela da pišem, samo što ti scenariji nisu bila dobri. Tanja Šljivar mi je dobra drugarica, pa sam je zamolila da mi pomogne. Slala sam joj svoje verzije, ona ih je prepravljala i činila boljim i na kraju smo to zajedno sredile. Cenim njen ukus, znala sam da će dobro da me vodi. Dobro se  razumemo i volimo”, rekla je Milica Tomović.

Producent Vladimir Vasiljević sarađivao je sa Milicom Tomović i ranije, a ovom projektu privukla ga je priča, jer se i sam seća 90-ih.

“Rastao sam 90-ih, tačno znam stvari iz filma koje su se i meni dešavale. Ali ja ne osećam nostalgiju. Za mene je to bio težak period. Uvek sam razmišljao o svojim roditeljima – kako izgleda kada ste odrasli i vaspitani u jednom sistemu, a onda jednog jutra sve to više ne postoji? Kako u tom haosu, u kom nema sistema ni vrednosti, gradite neki novi život za sebe i za svoju porodicu?. To je za mene u fokusu u ovom filmu”, rekao je Vasiljević.

Osmogodišnju slavljenicu igra devojčica Katarina Dimić, njene roditelje Stefan Trifunović i Dubravka Kovjanić, a u glumačkoj ekipi su i Nikola Rakočević, Slaven Došlo, Milica Trifunović, Jelena Đokuć, Nada Šargin, Jovana Gavrilović, Olga Odanović, Anja Đorđević i drugi.

Rediteljki je bilo izazovno da radi sa velikim brojem dece koja dolaze na rođendan.

“Uvek pričam koliko su imali potrebu da jedu rekvizitu i da piju sokove, onda su svi morali da idu u ve-ce, tako da ni jedan dubl nismo mogli da snimimo u kontinuitetu”, navela je Milica Tomović. “Nije bilo lako, trebalo nam je vremena da uđemo u fazon, imali smo i probe na kojima su se igrali nekih prethodnih rođendana koji se malo upropaste. Svi su bili deca tokom stvaranja, cela ekipa, ali dobra su deca i onda možeš da radiš šta hoćeš”, rekla je Milica Tomović.

Katarina Dimić se seća da je snimanje pre dve godine bilo zabavno: “Svi smo se zbližili na setu, družili se i to je olakšalo snimanje. Iz moje tačke gedišta bilo je zabavno, ne znam koliko je teško bilo vama da nas trpite, ali meni se svidelo”.

Zamoljena da uporedi današnje rođendane sa onim iz filma, odgovorila je da joj se jako dopalo kako su se u “Keltima” igrali, kakve su bile igračke i to što su nosili kostime Nindža kornjača.

Prema njenim rečima, danas rođendani zavise od toga kakav je slavljenik, da li ume da pokrene atmosferu.

“Nedavno sam bila na jednom rođendanu gde smo prvo igrali društvenu igru, ali pola sata kasnije svako je gledao u svoj telefon. To mi se nije svidelo. Na rođendanu u filmu smo se svi sve vreme družili, bilo da smo se svađali ili da nam je bilo lepo. Onda smo se družili zajedno, to je bio smisao rođendana, a sada je maltene svejedno da li kod svoje kuće gledaš telefon ili na rođendanu”, rekla je Katarina Dimić.

Stefan Trifunović je napomenuo da je 90-te godine doživeo iz perspektive deteta i da se seća kako su stvarno skupljali prazne paklice cigareta i voleli Nindža kornjače.

“Izazovno mi je da se sad stavim u ulogu roditelja koji zbig gubitka posla mora da taksira. Dešava se raspad zemlje, dolazi do krize identiteta. Nekim ljudima je bilo teško da se opredele da li su Srbi, Hrvati, Bosanci. Tako su se neki na popisu deklarisali kao Kelti”, rekao je Trifunović.

Kako je dodao, “u filmu je odnos tate i mame u škripcu”, ali su na probama radili improvizacije i o njihovim ranijim lepim trenucima.

“Kada sam se stavio u trenutak tog dana koji film prikazuje, gde je njihov odnos u problemu, nisam imao loša osećanja prema filmskoj supruzi. Uvek me je vuklo ono lepo osećanje iz improvizacija, da ne igram problem do kraja, nego da u pozadini postoji ljubav između njih i nada da će sve biti u redu”, rekao je Trifunović.

Dubravka Kovjanić je izjavila da se tek kroz rad na filmu “Kelti” suočila sa životom svojih roditelja u ono vreme.

“Čini mi se da su oni dosta dobro odigrali da niko u kući ne provali šta se dešava. Pamtim to vreme kao dosta lepe godine. Bilo je snalaženja, promena, ali nekako je klima u kući bila dobra. Tek kasnije sam shvatila kakav rad stoji iza toga, kakvi kompromisi i šta su te godine uradile mojim roditeljima, a i svima nama”, rekla je Dubravka Kovjanić.

Za vizuelnu rekonstrukciju tog doba zaslužni su scenografkinja Marija Mitrić, kostimografkinja Maja Mirković i direktor fotogafije Dalibor Tonković.

Milica Tomović je ispričala kako su zajedno danima gledali porodične foto- albume da bi verno predstavili taj glomazni nameštaj, adekvatne zavese, tapete... Svako je na set doneo nešto iz svoje kuće, a njen doprinos bili su goblen i miljea.

(SEEcult.org)