Koliko smo propali

Drama “Gozba” Filipa Vujoševića, u režiji Veljka Mićunovića, biće premijerno izvedena 16. novembra u Zvezdara teatru u Beogradu, a nastala je na osnovu komada napisanog 2000. godine pod radnim naslovom “O propasti srpske radničke porodice” koji se danas odnosi zapravo na sve porodice.

“Sada imamo podnaslov ‘O propasti savremene srpske porodice’, jer je za 15-ak godina došlo do toga da se priča o ljudima koji žive na marginama društva i jedva sastavljaju kraj sa krajem ne odnosi više samo na radničke nego na gotovo sve porodice. To govori koliko smo propali”, izjavio je Filip Vujošević 9. novembra na konferenciji za novinare.

Prema njegovim rečima, ova naizgled nebitna intervencija – zamena reči radnička i savremena, pokazuje upravo suštinu promena kroz koje je ovo društvo prošlo u pomenutom periodu.

“Nekada, priču o porodici koja jedva sastavlja kraj sa krajem i neumorno igra igre na sreću, nadajući se da će tako pronaći izlaz iz gotovo bezizlazne situacije, bilo je jedino logično staviti  u milje propale radničke porodice. Drugačije ne bi bilo uverljivo. Jedino je za radničku klasu bilo rezervisano to postojanje na marginama društva, praćeno verom u višu silu koja će doneti boljitak. Za građane je bilo nešto drugo, prefinjenije i sa više dostojanstva. Danas, čini se, ova priča funkcioniše ako je smeštena u bilo koju prosečnu srpsku porodicu. Drugim rečima, radnici su postali građani, građani su ostali građani, tako da su sada svi zajedno građani. I svi su savremeni. I svima zajedno je preostalo jedino da veruju u višu silu”, poručio je Vujošević.

Crnogorski reditelj Veljko Mićunović izjavio je da je zanimljivo posmatrati to razdoblje od 15 godina, koje i nije tako dugačko.

“U ono vreme imali smo nadu, veru da će se ipak nešto značajno promeniti. Danas je kontekst drugačiji, a u njemu ovaj komad još bolje funkcioniše”, rekao je Mićunović.

Mićunović je dodao da predstava “Gozba” pokušava da otvori taj svet paradoksa, da se bavi nečim što je postalo opšte mesto, a to je da je normalno dobiti otkaz, da je normalno da su vam deca paraziti, da su izopačena merila vrednosti, da su nam pravi, moćni postulati porodice negde izmakli, da je nenormalno postalo zabava, a normalno – dosada.

“Igrajući se tim stereotipima, mi u tim konkretnim i realističnim situacijama prepoznajemo sebe, a čini mi se da smo u isti mah vrlo angažovani, ništa manje nego da se radi o nekoj socijalnoj drami. Posebno mi je drago da smo uspeli da dođemo do otklona i da se tim situacijama smejemo, a da se zapravo u njima identifikujmo. Onda taj smeh nije samo na površini nego je često i gorak, ali opet, čini mi se, i otrežnjujući”, izjavio je reditelj.

Mićunović je dodao da mu je “zanimljivo i to što smo kao narod skloni, a to će se prepoznati u predstavi, da poverujemo da se preko noći stvari mogu promeniti, kao i da u ovom sistemu uspevaju samo oni koji idu prečicom”.

“Mislim da je ovo trenutak u kom je mali čovek potpuno marginalizovan, ali čini mi se da mi u predstavi ne jadikujemo već naprotiv pokušavamo da fokusiramo problem, ali imajući otklon i praveći duhovite situacije”, rekao je Mićunović.

U predstavi igraju Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Slaven Došlo, Isidora Simijonović, Olga Odanović i Tamara Krcunović.

U autorskoj ekipi su kostimografkinja Jelena Stokuća, scenografkinja Vesna Popović, dizajnerka Aleksandra Ilić, autor plakata i videospota Stevo Mandić i fotograf Nikola Vukelić.

Nebojša Dugalić je rekao da mu je komad interesantan ne samo zbog aktuelnosti nego i zbog toga što je “zasnovan na jednoj grotesknoj poludelosti nade aktera te priče”.

“Uvek mi se činilo najdirljivijim kako se čovek u sve većem beznađu snalazi i pribavlja snagu da negde zasnuje svoju nadu. To je u predstavi istovremeno dirljivo i, nadam se, duhovito. Nisam sklon maštanju da umetnost može nešto da menja, ali ono što umetnošću čovek može da pokuša jeste da smogne snage da se i sebi tako jadnom ponekad nasmeje i da u toj nasmejanosti sebi i svojoj sudbini nekako dokazuje snagu preživljavanja. Ovo jeste jedan takav pokušaj za koji se nadam da će biti bar u toj maloj meri lekovit”, izjavio je Dugalić.

Što se tiče žanra predstave, primetio je da “duh vremena nameće i određeni duh tretmana pojedinih tema”.

“Bombardovani smo vestima o različitim oblicima izvitoperenja čovekovog bića, o raznim nesagledivim preteranostima i pogrešnostima čoveka, pa ukoliko pokušate da tretirate neke teme psihološki iznijansirano to ne deluje ubedljivo. Kao da duh vremena nameće neke jarkije  žanrove tumačenja stvarnosti i prosto morate da se poigravate sa naglašenostima da biste pogodili samu stvar”, rekao je Dugalić.

Posle premijere, prve reprize “Gozbe” su 18. i 29. novembra.

(SEEcult.org)