Kritika na delu: Irina Subotić – Majska izložba grafike

Majska izložba grafike 2022, Grafički kolektiv, Beograd, jun – jul 2022.

Kritičarka na delu: prof. dr Irina Subotić – 1/4

Otvaranje novog izlagačkog prostora Grafičkog kolektiva Majskom izložbom grafike beogradskog kruga označilo je, prema mišljenju istoričarke umetnosti prof. dr Irine Subotić, početak druge faze života te organizacije koja je izgradila kultni status proteklih decenija, a suočila se sa mnogobrojnim problemima ostavši bez prostora na Obilićevom vencu. U prvoj epizodi Kritike na delu o Majskoj izložbi, Irina Subotić ističe demokratičnost, ali i vitalnost grafike kao umetničke discipline koja uspeva da se kontinuirano iznova revitalizuje i zadrži visok nivo umetničke vrednosti, odupirajući se komercijalizaciji.

“Grafički kolektiv je zaista kultna organizacija, na neobičan način formirana u jeku socijalističkog realizma kao ustanova koju su pokrenuli umetnici sa velikom idejom da umetnost postane zaista dostupna svima, upravo preko grafike – preko mogućnosti (stvaranja) većeg broja originala, a onda i zato što je uvek imala u svojoj srži najbolje umetnike – one koji su se zaista zalagali za umetnost, imajući u vidu sve mogućnosti grafičke tehnike”, navela je Irina Subotić, dodajući da se vremenom to širilo i na dizajn, grafički dizajn, dodeljivane su različite nagrade koje su postale zaista prestižne za svakog ko je bio laureat, a u svemu tome je Majska izložba bila kao neki centralni događaj, dosta široko postavljen da što više uimetnika, i starijih, i mlađih, u tome može da učestvuje.

Grafički kolektiv je, prema njenom mišljenju, postao kultno mesto i zbog načina na koji je organizovan i kako je bio rešen prostor, jer je Predrag Peđa Ristić, čuveni Peđa Isus, tu napravio nešto neobično -  “sa drvenom oplatom, sa lavirintima malim, sa penjanjem gore, sve je to bilo malo, međutim, velika je delatnost, velika aktivnost, i velika ljubav umetnika koja je u to bila investirana”.

Napominjući da je o istoriji Grafičkog kolektiva dosta toga i napisano, uključujući veliki zbornik objavljen povodom 70-godišnjice od osnivanja, Irina Subotić je podsetila i da su se u njemu smenjivali kustosi koji su voleli taj posao, neki su se zadržavali duže, neki kraće, a posebno mesto imala je Ana Čolak-Antić, kao osoba koja je najviše učinila za podizanje kvaliteta i na neki način za plasiranje te ustanove u svetu.

Niz godina, kako je istakla, tu je Ljiljana Ćinkul, bez koje Grafički kolektiv u svim krizama koje su bile 90-ih godina, pa i kasnije, ne bi preživeo.

“Zahvaljujući takvom angažovanju, pre svega njenom, a i celog Upravnog odbora, i ponekog još umetnika – jer moram da kritikujem i kažem da se nisu baš svi umetnici mnogo angažovali oko toga - dobijen je prostor koji sada više neće biti kultni u smislu da ga je Peđa pravio, i da se nalazi prekoputa Mažestika, gde su izlagali najveći umetnici, nego upravo zato što je to jedna moderna ustanova koja je sada prilagođena vremenu, različitim potrebama i širini delatnosti i velikom broju umetnika koji se bave grafikom, i to različitim tehnikama i vidovima grafike -  primenjenom grafikom, onom vrhunskom grafikom, onom grafikom koja može da bude minijaturnog formata…

“Tu će doći i velika kolekcija koju Grafički kolektiv ima izlaže, što je jako važno da se ta baština na neki način osvešćuje, da bude prisutna u javnosti, a mogu se i radionice praviti, može se napraviti učionica… Na divnom je mestu, na divnoj lokaciji, uključujuhi i to - kao što je već bilo negde rečeno - da je Ulica Dragoslava Jovanovića vezana za jednog od naših najzanimljivijih umetnika koji je među prvima izlagao u Grafičkom kolektivu, a to je Boba Jovanović. Dakle, sve se na neki način povezalo, i to u trenutku velike krize, kada su druge ustanove gubile svoje prostore, kada – ako su ga i dobile i renovirale kao muzej, one nemaju tako široku delatnost, kada broj ljudi koji se angažuju – jer po tom starom zakonu ako je neko otišao u penziju, nije nikada nadoknađen nekom novom ličnošću, dakle sve to u ovom času – Grafički kolektiv počinje novu fazu svog života na novoj lokaciji, u ovom belilu, u ovom širokom prostoru punom svetlosti i mogućnosti da nastavi da bude tako važna i značajna ustanova kao što je bila ranije i kako je mi svi pamtimo”, istakla je Irina Subotić.

Kao posebno važno istakla je i otvaranje novog prostora GK upravo Majskom izložbom, koja je “na neki način identifikovana sa tim velikim brojem grafika vrlo različitih usmerenja, tehnika, različitih generacija autora, na kojoj se može videti panorama onoga što se u našoj umetnosti danas dešava - bilo da je to primenjena grafika, ili da je čak elektronska, internet grafika, do onoga što su klasične tehnike”.

Grafika je, kako je istakla, među najpopularnijim disciplinama, jer ima takve mogućnosti da se prilagođava, da koristi nove medije, ali su dalje prisutni  i stari, koji podrazumevaju ručni rad, deljanje, graviranje, rad sa linoleumom ili tehnikama različitih kiselina itd. “Dakle sve to postoji danas u grafici, možda će prevladati u jednom trenutku korišćenje i fotografije i inteneta, ali to ništa ne umanjuje ne samo značaj, već naprotiv – to prilagođavanje vremenu je istovremeno odraz potrebe onih koji to koriste, onih koji mogu da je prilagode ili primene u drugim poslovima – bilo za reklamu, neke grafičke oblikovne predmete”, navela je Irina Subotić, ukazujući da je, s druge strane, važan i njen socijalni element – “ideja koja još od Valtera Benjamina postoji o jedinstvenom umetničkom delu koje prestaje to da bude u modernom dobu”.

“Nema jednog rada, ima radova i ima umetnika, i ima korišćenja u različite svrhe. To može da bude i primenjena, ili visoka grafika. Grafika nije odumrla kao što je neka druga disciplina u nekim krizama. Ona se stalno obnavlja, obogaćuje sa novim saznajima – to je bilo najpre sa fotografijom, sa rečju, pa sada sa digitalnim tehnikama. Ja joj vidim veliku budućnost. Samo je pitanje da ne bude suviše laka za realizaciju, jer u tom slučaju grafički umetnik može da postane bilo ko – bilo da je školovan, ili je samo onaj koji je pod znacima navoda umetnik, a to vidimo nažalost u medijima – kada se primenjuje neka vrsta grafike ili grafičkih tehnika bez osećanja vrednosti koja ta disciplina mora da ima u klasičnom smislu – da se zna ipak kakva je kompozicija, da se zna šta se nudi time, da se znaju neki prioriteti, pitanje boje i ostalo. To bi trebalo da bude ipak neki rafinman, neka kultura koja će doprineti našoj svakidašnjici, a ne nešto što će biti samo komercijalizacija”, naglasila je Irina Subotić.

Ističući demokratski karakter grafičke discipline, koji omogućava da svi  možemo da dođemo do onoga što volimo, Irina Subotić je ocenila i da one odražavaju duh vremena.

“Grafike postoje još od srednjeg veka, još kada je Gutenberg počeo sa svojom tehnikom štampanja, počelo se i sa grafikama, i to su uvek vrednosti, koje ne presahnjuju samo onda kada su prepoznate kao umetnička dela. Ono što je komercijalna vrednost, to će proći sa nekim novim talasom. Ali ono za šta umetnici treba da se bore to je da bude pečat njihovog vremena, njihove ličnosti, talenata, i onda sam sigurna da će biti ponosni na to što se njihova dela nalaze u privatnim ili nekim zvaničnim zbirkama. Ja mislim da grafika živi punim životom”, navela je Irina Subotić.

_ _ _

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC “Filmart”, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016/2022. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2022.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)