Kultura u doba populizma - završnica 6. BFEK-a
Beogradski festival evropske književnosti (BFEK) u Domu omladine Beograda, kojim je izdavačka kuća Arhipelag predstavila neke od najznačajnijih savremenih pisaca iz regiona i sveta, završava se 30. juna panelom o populizmu i gostovanjem Mihajla Pantića, jednog od najčitanijih domaćih savremenih pripovedača. U završnici šestog BFEK-a biće prikazan i film “Misija London” Dimitra Mitovskog, nastao prema istoimenom romanu Aleka Popova.
Na panelu o populizmu u savremenoj kulturi, politici i društvu, kako je najavljeno, Ildiko Erdei, Duško Lopandić i Zoran Lutovac, raspravljaće o globalnim okvirima i lokalnim bojama tog možda ključnog modernog fenomena.
U razgovoru, koji će moderirati Marija Nenezić, biće reči o populizmu kao globalnom političkom fenomenu koji u konkretnim društvima dobija svoje specifičnosti. Populizam se, kako ukazuju organizatori, javlja kako u bogatim, tako i u siromašnim društvima, kako u društvima s jakim institucijama, tako i u društvima u kojima su institucije slabe i nerazvijene, kako u društvima u razvoju, tako i u društvima u vidljivoj stagnaciji. Takva pojava zahteva da bude prepoznata i tumačena upravo u času njene pune snage.
Kako je nastao populizam, zašto je postao tako vidljiv i dominantan proces baš u ovom trenutku, koji su ga socijalni, ekonomski i kulturni uslovi omogućili, koliko je populizam oružje masa ili je, zapravo, model kojim se mase zloupotrebljavaju, da li je za pojavu populizma zaslužan fenomen rastuće nejednakosti ili mnogo važniju ulogu ima odustanak srednje klase od kulture kao izvora svoje snage i legitimiteta, ali i društvene stabilnosti, kakva je uloga elita i kulture u nastanku i delovanju modernih formi populizma – samo su neka od pitanja o kojima će razgovarati učesnici panela “Kultura u doba populizma: globalni okviri, lokalne boje”.
U završnici BFEK-a biće predstavljena i nova knjiga priča Mihajla Pantića “Kada me ugleda ono što tražim”, nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga.
Pantić, dobitnik Andrićeve nagrade za knjigu priča i pisac čije su knjige proze prevedene na desetak evropskih jezika, u novoj knjizi priča istražuje zbivanja i sudbine, obične ljude i neobične događaje, kao i tragove bliske istorije u neposrednoj svakodnevici u novobeogradskim blokovima, pogotovo u Bloku 21. Knjigu “Kada me ugleda ono što tražim” sačinjavaju uzbudljive priče o sredovečnom iskustvu života, o trenutku kada čovek iza sebe ima istoriju, kojom je vrlo često nezadovoljan, ali isto tako često i nema dovoljno snage da u potpunosti promeni životnu priču ispred sebe.
Na šestom BFEK-u predstavio se i italijanski pisac Klaudio Magris, gost Arhipelaga i Italijanskog instituta za kulturu, čiji je novi roman “Obustavljen postupak” upravo objavio Arhipelag, u prevodu Snežane Milinković.
Autor slavnih knjiga “Dunav”, “Mikrokosmosi” i “Drugo more”, u novom romanu nudi priču o junaku koji je čitav svoj život posvetio ideji da u Trstu, gradu i luci na granici kultura, jezika i svetova, podigne veliki Muzej rata koji bi svedočio u korist mira i koji bi mnogobrojnim sakupljenim predmetima, ostacima različitih ratova i sukoba, pozivao na prevladavanje svih silnih konflikata među ljudima. Magrisov roman je istorija jedne utopije i jednog velikog životnog pregnuća. Krećući se kroz roman Obustavljen postupak kao kroz postavku zamišljenog muzeja, čitalac se suočava sa mnoštvom uzbudljivih priča iz istorije i savremenosti, mita i svakodnevice, sa ljudskim sudbinama i dramama, poduhvatima i propastima.
“Bio sam nadahnut osobom koja je uistinu postojala i bila veoma značajna, profesorom Dijegom de Henrikezom, genijalnim i nesalomivim Tršćaninom široke kulture i nesalomive strasti koji je ceo život (posvetio sakupljanju oružja, ratnog materijala svake vrste kako bi izgradio osoben, prenatrpan Muzej rata u službi, a kroz izložene brojne instrumente smrti, mira. Posvetio je ceo život tom snu što mu nije dao mira i tom delu – čije je ostvarivanje započeto sada u Trstu – suočavajući se s teškoćama i odricanjima svake vrste u doba posebno urušeno sukobima i pokoljima, sve dok nije pronašao smrt u požaru spremišta gde je spavao među predmetima svog Muzeja, neobjašnjivom požaru koji je pokrenuo i istragu i postupak što su se završili bez ikakvog zaključka”, naveo je Magris povodom svog romana “Obustavljen postupak”.
U susretu s novinarima u Arhipelagu, Magris je ocenio da je u toku četvrti svetski rat u kojem su svi protiv svih, a ne razume se tačno ko protiv koga.
“Prvi svetski rat je bio praćen iluzijom da će biti poslednji, veliki krvavi pir. Za samo dvadesetak godina došao je Drugi, još strašniji. Treći je bio pad komunizma. Četvrti živimo”, rekao je Magris, koji smatra da je ključni problem današnjice pitanje migranata.
Književnost, prema njegovim rečima, ne može menjati stvari ali može uticati na pojedinca, njegov način mišljenja i svest.
Među učesnicima šestog BFEK-a bili su i jedan od najčitanijih i najprevođenijih savremenih slovančkih pisaca Feri Lainšček, izraelski pesnik Amir Or i nemački pisac Tomas Majneke, koji je i muzičar - svira u eksperimentalnom rok bendu FSK (Dobrovoljna samokontrola), a ponekad nastupa i kao radio i klupski di-džej. Majneke je prvi put gostovao u Beogradu, u okviru saradnje Arhipelaga i Gete instituta.
Arhipelagov multimedijalni festival, koji je i ove godine ponudio čitanja pisaca i projekcije filmova zasnovanim na književnosti, počeo je 27. juna gostovanjem hrvatskog pesnika i esejiste Branka Čegeca, te filmom Marija Kamusa “Dom Bernarde Albe” prema istoimenoj drami Federika Garsije Lorke.
U okviru BFEK-a, otvorena je i izložba umetnice i ilustratorke Juko Šimizu “Divlji labud”, zasnovana na motivima istoimene knjige priča Majkla Kaningema.
(SEEcult.org)
