Kustosiranje & Mangelos 2014.

Prateći program nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2014. godinu obuhvata razgovor o osnivanju tog prestižnog priznanja za mlade umetnike u Srbiji u Domu omladine Beograda, te razgovor o Mangelosu (1921-1987) u Legatu Čolaković, u organizaciji Kustosiranja.

Povodom nagrade “Mangelos” za 2014, koju je dobila mlada beogradska umetnica Nataša Kokić, u tribinskoj sali DOB-a 18. juna u 19.30 biće održan razgovor o osnivanju tog priznanja i kontekstima savremene umetničke scene Srbije početkom 2000-ih i danas.

U razgovoru će učestvovati istoričar umetnosti, kustos i profesor Branislav Dimitrijević i istoričarka umetnosti, nezavisna kustoskinja i likovna kritičarka Maja Ćirić.

U razgovoru o samom Dimitriju Bašičeviću Mangelosu, konceptualnom umetniku čijim je imenom nazvana ta nagrada, učestvovaće 19. juna u 18 sati u Legatu Čolakovića prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar, te dr Ivana Bašičević Antić, predsednica Fonda Ilija&Mangelos.

Oba razgovora moderiraće istoričari umetnosti i nezavisni kustosi Andrej Bereta i Srđan Tunić, osnivači projekta Kustosiranje i udruženja građana Artikal, koje organizuje prateći program nagrade “Mangelos” u saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Remont i Fondom Ilija&Mangelos.

Prateći program organizovan je u cilju promocije i kritičke diskusije o samoj nagradi i značaju Mangelosa, jednog od rodonačelnika konceptualne prakse u regionu.

Nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos”, koja podrazumeva šestonedeljni rezidencijalni boravak u umetničkom centru ISCP u Njujorku i samostalnu izložbu, osnovao je 2002. godine Centar za savremenu umetnost u Beogradu, u saradnji sa Fondacijom za civilno društvo (FCS) u Njujorku, kao deo projekta Young Visual Artists Award (YVAA).

        Nataša Kokić, Asteriod, ugljen na papiru, 82x64 cm,  2014.

Nagrada je dobila ime po istoričaru umetnosti, kritičaru, kustosu i umetniku Dimitriju Bašičeviću, poznatom pod pseudonimom Mangelos, čiji se radovi, između ostalog, nalaze i u novoj stalnoj postavci Centra “Žorž Pompidu” u Parizu, a predstavljeni su i u publikaciji koju je 2013. objavio taj muzej “Art Conceptuel”. Na naslovnoj strani tog časopisa nalazi se upravo rad Mangelosa, kao jednog od najistaknutijih predstavnika međunarodne konceptualne umetničke prakse.

Nedavno je održana i samostalna izložba Mangelosa u Parizu, a u njujorškoj galeriji St. Etienne otvorena je izložba “Ilija & Mangelos”, što će poslužiti kao polazište za diskusiju o radu i nasleđu Mangelosa u lokalnom i međunarnodnom kontekstu – kako za vreme njegovog života, tako i danas.

Rođen 14. marta 1921. godine, Mangelos je osnovnu i Građansku školu završio u Šidu, a gimnaziju u Sremskoj Mitrovici i Vukovaru. Studije istorije umetnosti započinje u Beču, a završava u Zagrebu, gde je diplomirao 1949. godine. Doktorirao je na temu Save Šumanovića 1957.

Profesionalnu karijeru je započeo kao asistent i kustos Moderne galerije i Arhiva za likovnu umetnost u Jugoslovenskoj akademiji nauka i umetnosti, a od 1952. učestvovao je u osnivanju Galerije seljačke umetnosti, čiji je bio i direktor do 1965.

Organizovao je brojne izložbe naivne umetnosti u zemlji i inozemstvu. Objavljivao je teoretske tekstove i likovne kritike, zalažući se za afirmaciju apstraktne umetnosti.

Bio je i suorganizator Salona 54 u Rijeci, prve jugoslovenske izložbe apstraktne umetnosti.

Od 1971. godine rukovodio je novoosnovanim Centrom za film, fotografiju i televiziju.

Učestvovao je i u organizaciji Novih tendencija, te u uredništvu časopisa Bit i Spot. Objavljivao je teorijske tekstove o fotografiji i organizovao više značajnih izložbi, a poslednje objavljene tekstove posvetio je najmlađoj generaciji likovnih umetnika.

Bašičevićeva umetnička delatnost započela je već u gimnaziji – pisao je poeziju i kratke prozne tekstove. Nešto od toga objavio je posle rata pod pseudonimom. Za vreme rata nastala su i njegova prva likovna dela: paysages de la mort i paysages de la guerre. U 50-im godinama nastale su serije radova (tabula rasa, alphabet, paysages, nostories, grafikoni, negation de la peinture, pythagore).

Pseudonim Mangelos koristio je za svoj privatni eksperiment, nazvan noart.

Od 1959. do 1966. godine učestvovao je u delatnosti umetničke grupe Gorgona, koja je dobila ime po jednoj njegovoj pesmi. Projekat za časopis "Gorgona" (neizdavanje jednog broja) ostao je nerealizovan.

Šezdesetih godina nastao je najveći broj njegovih radova, a od 1968. godine počeo je i da izlaže na izložbama vizualne poezije.

Na retrospektivnoj izložbi Gorgone (1977) prvi put je izložio svoje rane radove.

Priredio je samostalne tematske izložbe: Manifesti (1978), Shid-theory (1978), Energija (1979) i Retrospektiva (1981).

Tokom 90-ih godina izlagan je u okviru niza samostalnih i grupnih izložbi u svetu, a danas se njegovi radovi nalaze u prestižnim muzejskim kolekcijama, među kojima su MoMA u Njujorku, Tejt u Londonu, Pompidu u Parizu, Mönćengladbać u Nemačkoj.

Mangelos je preminuo 1987. u Zagrebu.

(SEEcult.org)