Lažni dokumentarac Mančevskog

Nagrađivani makedonski reditelj Milčo Mančevski, predsednik žirija Glavnog takmičarskog programa 46. Festa u Beogradu, i sam se predstavlja filmom “Bikini Moon” koji opisuje kao “lažni dokumentarac” i socijalnu dramu savremene Amerike, ali i ličnu psihološku dramu.

Dobitnik Zlatnog lava u Veneciji za debitantski film “Pre kiše”, ovoga puta ispituje granice između fikcije i stvarnosti, donoseći priču o reditelju dokumentarnih filmova iz Njujorka i njegovoj devojci koji primaju u svoju kuću harizmatičnu, ali poremećenu ženu, koja okreće njihov život naglavačke. Film “Bikini Moon” ispituje odnos nadzora i potrebe za intimnošću, a prema rečima Mančevskog, najvažnija mu je i ovoga puta bila igra, odnosno eksperiment.

“Uvek krenem od formalnog, interesuje me da li će forma biti razbijena naracija kao u ‘Prašini’ ili spoj tri jednostavna filma kao u ‘Pre kiše’ ili lažni dokumentarac kao u novom filmu. Znači, na početku mi je uvek igra, neki eksperiment. Nakon toga dođe čovek, u ovom slučaju je to žena koja pati od bipolarnog poremećaja, ima posttraumatski sindrom i koja se bori da povrati svoju ćerku, a da mi u početku nismo sigurni da li je ona tu ćerku izmislila. Dakle, prvo je forma, drugo je čovek, a onda dolazi priča i to je onaj lakši deo. Meni je uvek bilo lako da sastavim priču”, izjavio je Mančevski u intervjuu za festivalski sajt.

O snimanju filma u stilu lažnog dokumentarca, koji deluje potpuno autentično, Mančevski je rekao da treba samo dobro isplanirati sve i razmisliti kako bi radila istinska dokumentarna ekipa koja ne bi uvek imala kontrolu nad setom i kako bi se snimio neki kadar kada uslovi ne bi bili idealni.

“Puno smo radili na tome da to namerno bude neperfektno, kao u stvarnosti. Onda, namerno fale neke scene, koje bi u igranom filmu bile obavezne. Međitim, kada radite dokumentarac ponekad se nešto desi, a vi niste baš tada bili prisutni. Trik je bio u planiranju te neperfektnosti. Zvuči pomalo kao apsurd - precizno smo planirali kako da sve izgleda spontano. Uostalom, nama je u opisu radnog mesta da manipulišemo. Stvar je u tome da dok lažemo, ispričamo neku veću istinu”, rekao je Mančevski, reditelj, scenarista, fotograf i umetnik, koji živi i radi u Njujorku.

Povodom učešća Kondole Rašad, koja tumači naslovnu ulogu beskućnice sa mentalnim problemima, ali i velikom harizmom, Mančevski je rekao da je najveći štos bio pronaći osobu koja bi bila nestabilna, ali naterala publiku da se zaljubi u nju, da bude osoba koju bi svako pratio u životu, želeo da bude sa njom, do koje bi svakome bilo veoma stalo. Bez toga, kako je rekao, nema filma.

“Ja uvek radim sa kasting direktorom, u ovom slučaju je to bila Ejvi Kaufman koja ima iskustvo od nekih 150 filmova i znanje o njujorškim glumcima u malom prstu. Razgovarali smo o tome da mi treba glumac koji poznaje zanat, nije bitno kako izgleda. Lik Bikini uopšte nije pisan za crnkinju, nego je Kondola bila najbolji kandidat. A onda smo radili probe, puno ispitivanja sa socijalnim radnicima, sa ljudima koji su bili u Iraku. Otkrili smo da je više američkih vojnika stradalo od svoje ruke, počinivši samoubistvo nakon rata, nego što je poginulo u samom ratu”, rekao je Mančevski.

Budući da sasvim suprotan lik Kejt tumači Sara Goldberg, kao situirana bela građanka dobrih namera, te da njegov film ispituje odnos prema drugom, drugačijem, sa obe strane gledano, Mančevski je rekao da se uvek nada da ta dva sveta mogu da se suštinski razumeju, ali da na
kraju često ispadne da je svaki čovek uvek na gubitku.

“Kejt stalno pokušava da drugima nešto da, a na kraju ispadne da najviše dobije i to na neki možda malo perfidan način. Moglo bi se reći da je to pomalo i metafora na stanje u društvu uopšte, da je u tom smislu film angažovan, mada mi to nije bila namera”, rekao je Mančevski, koji iza sebe ima i filmove “Majke”, “Senki” i jednu epizodu serije “The Wire” (HBO), kao i 50 kratkih formi, uključujući učešće u projektu “Venice Feature Reloaded” (2013), odnosno segment “Thursday”.

Mančevski je rekao da je osnovna emotivna nit filma “Bikini Moon” - lično traganje za toplinom i istinom.

“Mislim da na kraju Bikini pronađe to osećanje, ali na jedan veoma neočekivan i čudan način”, rekao je Mančevski, koji je gostovao u Beogradu i na 22. Festivalu autorskog filma 2016. godine, kao mentor mladih reditelja, a tada je i najavio “Bikini Moon” kao svoj prvi “potpuno američki film”.

Upitan da li se slaže sa ocenama da je reditelj-filozof, Mančevski je rekao da je i hteo da studira filozofiju pre nego što je počeo da se bavi filmom.

“Naravno, film je puno pragmatičnija stvar, ali ako je umetničko delo mora u sebi da ima ili emociju ili bar filozofiju da bi opravdao svoje postojanje”, rekao je Mančevski, čiji bi film “Bikini Moon” trebalo da ima severnoameričku premijeru početkom marta, a protekle jeseni prikazan na festivalu u Sao Paolu.

Prema njegovim rečima, Brazilci su razumeli sve suptilnosti i nijanse tog filma, a namerno je hteo da tamo bude svetska premijera, jer su svi njegovi filmovi tamo igrani, pa je želeo da održi to kao lepu tradiciju.

S obzirom da je počeo karijeru pobedom u Veneciji i nominacijom za Oskara za debitantski film “Pre kiše”, te da je za gotovo četvrt veka snimio svega pet filmova, Mančevski je, na pitanje da li su razlozi za to umetničke ili finansijske prirode, rekao da se umetničke potrebe odslikavaju na finansijsku strukturu filma.

“Znači, ako hoćeš da radiš čudan film, onda ti treba puno godina da ga finansijski spakuješ. Ako prihvatiš konfekciju, moći ćeš da snimaš sveke godine. To je glavni razlog, a drugi je što ja radim hand-made filmove. Ja ga i napišem i radim izbor lokacija, radim sa kompozitorom, tako da sam fizički proces priprema filma traje nekoliko godina. Nije to namerno, nego ja samo tako umem da radim. Imao sam, naročito posle filma ‘Pre kiše’, baš puno holivudskih ponuda, neke filmove sam i razvijao, ali sam onda shvatio da to nije za mene, jer to na kraju nije pravi autorski film ako se svi mešaju u proces njegovog nastanka”, rekao je Mančevski, koji je filmom “Majke”  pobedio na 39. Festu, u tadašnjem takmičarskom programu “Evropa van Evrope”.

Prema njegovim rečima, na Festu je odrastao.

“Sećam se kako Arsen (Dedić) peva Mileni (Dravić): ‘Imam za tebe divnu vest, u našem gradu sad je Fest...’ To je bio praznik za mene i sve moje prijatelje kada sam kao gimnazijalac mogao da gledam reprizu Festa u Skoplju ili hronike Festa na televiziji. To je bila jedna od najsnažnijih struja u mom filmskom vaspitanju”, rekao je Mančevski, koji će ocenjivati 16 filmova u Glavnom takmičarskom programu 46. Festa sa Jovanom Jovanovićem, Elmom Tataragić, Milom Turajlić i Gordanom Kičićem.

Navodeći da vrlo retko gleda filmove, te da više prati NBA, jer se tamo “bar ne zna kakav će biti kraj”, Mančevski je rekao da do sada nije video ništa iz Festove selekcije i zato je vrlo zaintrigiran.

“Kao gledalac tražim isto ono što me interesuje i kao autora – da me film ponese, iznenadi, da me prevari, u pozitivnom smislu te reči. Nije samo Holivud pun klišea, nažalost i autorski filmovi su postali predvidivi”, rekao je Mančevski, dodajući da veoma malo prati produkciju filmova u regionu i da ne znam šta se snima na prostoru bivše Jugoslavije. Poslednje što mu se, kako je rekao, strašno dopalo bila je “Klopka” Srdana Golubovića.

46. Fest svečano je počeo 23. februara u Sava centru filmom filmom “Tri Bilborda ispred Ebinga u Misuriju” i uručenjem nagrade Beogradski pobednik mađarskom reditelju Ištvanu Sabou, a prikazaće do 4. marta 116 premijernih filmova i deset klasika.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

Foto: Dušan Milenković

(SEEcult.org)