• Search form

28.04.2015 | 21:10

Masovno nadgledanje: Razlog za oklevanje novinara?

Masovno nadgledanje: Razlog za oklevanje novinara?

Novinari širom sveta suočavaju se sa sve većim strahom prilikom izveštavanja zbog masovnog nadgledanja i praćenja informacija, koje je globalnoj javnosti otkrio Edvard Snouden.

Nakon događaja sa Snoudenom i razotkrivanja prakse Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), koja otkriva namere i sposobnosti i drugih obaveštajnih agencija širom sveta da nadziru, prate i klasifikuju privatne onlajn prepiske, oklevanje novinara da isprate određene priče postala je velika briga, piše portal Indexoncenshorshp.org povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja.

Istraživanje međunarodnog PEN centra, koje je obuhvatilo 772 autora, pokazalo je da se jedan od tri pisca/novinara u takozvanim slobodnim zemljama (34%) ustručava da piše ili govori o pojedinim temama nakon otkrića povezanih sa NSA.

Novinar The Intercept-a Rajan Galager (Ryan Gallagher) ističe da autocenzura nikada nije jedina opcija, ali priznaje da su se njegove navike promenile. “U ovom post-snoudenskom okruženju svakako koristim alate za šifrovanje prilikom komuniciranja sa ljudima, najviše zato što ih mnoge moje kolege i kontakti takođe koriste. Snoudenova otkrića su nas sve prodrmala”, naveo je Galager.

Softveri za enkripciju i anonimnost pojavili su se kao primarna oruđa dostupna novinarima u cilju zaštite njihovih priča, izvora, pa i njih samih. U svetlu procurelih informacija, zavisnost od sigurnosti komunikacije pokazuje se kao glavni uzrok koji pravi razliku između slobodnog izveštavanja i autocenzure.

Džilijan Jork (Jillian York) iz Electronic Frontier Foundation naglašava tu nervozu: “Pričala sam sa mnogim novinarima koji su promenili svoj način rada nakon saznanja da NSA sve nadgleda. Neki su uveli enkipciju, dok se drugi jednostavno plaše da izveštavaju o određenim pitanjima”.

Tenzija između tehničke pismenosti i formi autocenzure definiše novinarstvo u dobu društva nadzora.

“Manje tehnički pismeni novinari možda nisu ni svesni pretnji sa kojima mogu biti suočeni”, kaže Sajrus Farivar (Cyrus Farivar) iz Ars Technica.

Blogovi i društvene mreže, kao i porast građanskog novinarstva širom sveta, omogućili su različit dijapazon glasova koji se uključuju u debatu o gorućim pitanjima.

Međutim, kako navodi Kris Frost (Chris), predsedavajući Odbora za etiku Nacionalne unije novinara (National Union of Journalists) Velike Britanije, to može izložiti mnogo više ljudi masovnom nadzoru. “Frilenseri, građanski novinari i blogeri bi morali biti uvereni da imaju tehnička znanja kako da sačuvaju svoje izvore i da razumeju moguće rizike”, naveo je Frost.

Da li se značajne teme izbegavaju zato što se ne može garantovati potpuna sigurnost komunikacije? I, ako je tako, čiji glas se ućutkuje?

To nije opasnost samo za novinare. Bez zaštite izvora, i pojedinci odbijaju da razgovaraju sa medijima u strahu da ne budu razotkriveni. “Moramo zaštititi naše izvore, a to ne možemo učiniti ukoliko ne promenimo način na koji delujemo onlajn”, ističe Rajan Galager.

Sposobnost novinara da štite informacije od države je takođe važan korak kojim štite i sebe dok izveštavaju sa područja u sukobima.

Ako su novinari predstavljeni kao dostavljači informacija vlastima ili kao budući svedoci u suđenjima, mogu postati mete.

Masovno nadziranje je centralno oruđe kojim države stiču i dele informacije sa svojim obaveštajnim partnerima širom sveta. Ukazivanje da su novinari izvori procurelih informacija ugrožava njihovu bezbednost, a samim tim i njihovu volju da pokrivaju izvesne teme.

Prvo novinarsko pravilo je poštovanje istine i pravo javnosti da zna istinu i tu se razilaze interesi države i medija. Kako država krije istinu, obično u ime “nacionalne bezbednosti”, uloga i odgovornost novinara u izveštavanju naroda su od presudne važnosti.

Tehnologije masovnog nadgledanja kojima raspolažu vlasti pojedinih zemalja teže da to ometaju i ograniče, manipulišući medijima kako bi ostvarili sopstvene ciljeve na račun informisanog i angažovanog civilnog društva.

Od toga kako će se novinari nositi sa ovakvim situacijama zavisiće i nastavak njihove spremnosti i sposobnosti da izveštavaju o osetljivim pitanjima, braneći novinarstvo u javnom interesu širom sveta.

Galager je uveren da se ta spremnost ipak ne može lako pobediti: “Srećom, postoji dosta hrabrih novinara u svetu koji će dolaziti do važnih podataka, bez obzira na sve. Strah nikada neće moći u potpunosti da uguši rad medija”.

N. Pavlović / SEEcult.org

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r