Mitovi o EU: Milica Pekić
Istoričarka umetnosti i kustoskinja Milica Pekić, suosnivačica Kioska - platforme za savremenu umetnost, smatra da bi ulazak Srbije u Evropsku uniju bio šansa i za sektor kulture jer bi iznutra mogao efikasnije da utiče na transformaciju kulturne politike EU, koja ne ide u dobrom smeru. U intervjuu za serijal “Zašto DA NE u EU?”, Milica Pekić navodi i da o EU ima mnogo mitova i stereotipa koji ne odgovaraju realnosti i koji sprečavaju delovanje ka promeni stvarnosti.
- Da li ste za ulazak Srbije u EU?
M.P: Jesam za ulazak Srbije u EU i pored svih kritika koje imam prema politici EU i pravcima u okviru kojih se ta politika razvija. Mišljenja sam da model promišljanja alternative treba da se razvije unutar EU i da mi treba da budemo deo te šire zajednice, jer u okviru nje postoji mnogo pravaca i inicijativa i nekih pokreta sa kojima delim neka ideološka viđenja. Mislim da u saradnji treba da se taj sistem menja iznutra.
- Šta očekujete od ulaska Srbije u EU u oblasti kulture, posebno u oblasti kojom se bavite?
M.P: Ono što mislim da bi doprinelo samoj Srbiji i sektoru kulture ulaskom u EU jeste to što bismo mogli efikasnije da zastupamo neke ideje kako kulturna politika EU treba da se menja. Mislim da politika EU ide u potpuno pogrešnom pravcu koji favorizuje kreativne industrije. Njihovi finansijski instrumenti za podršku kulturi, kao što je bila Kultura 2007-2013, ili sada Kreativna Evropa, sve više su restriktivni ka malim samoorganizovanim grupama. Favorizuju se velike institucije koje imaju mogućnost samoodrživosti i koje proizvode programe i profit. To nije dobra kulturna politika i mislim da se treba boriti za njenu transformaciju, ali i da je mnogo efikasnije baviti se kritikom i transformacijom takve kulturne politike unutar samog sistema. Mislim da Srbija ne treba da ide tim putem, da nema ni kapacitet, ni infrastrukturu, niti je opravdan put podrške kreativnim industrijama nasuprot kulturi kao javnom dobru.
- Koji su najzastupljeniji mitovi o EU u oblasti kulture?
M.P: Mitovi su rasprostranjeni u svim oblastima. U svim poljima delovanja uvek se susrećemo sa nekim mitovima i stereotipima, nekim uvreženim stavovima koji ne odgovaraju realnosti i koji nas onemogućavaju da uđemo u delovanje ka promeni stvarnosti u kojoj živimo. Što se tiče delovanja EU, mi znamo da se njihova kulturna politika realizuje kroz finansijske instrumente, bilo da su u oblasti kulture, obrazovanja, politike mladih itd. Postoji jako veliki broj konkursa EU koji omogućavaju različitu vrstu produkcije, međutim, ti konkursi imaju veliki broj problema. Birokratija i administracija tih evropskih projekata je jako zahtevna i ide na uštrb produkcije i kreativnog polja delovanja tako da kulturni radnici postaju u većem procentu administratori nego što se bave produkcijom. To je veliki problem za produkciju. Postoji još serija problema vezanih za te finansijske instrumente, ali s druge strane, opet ih nije nemoguće dobiti. Imamo i organizacije iz Srbije koje su nosioci velikih evropskih projekata. Ta sredstva nisu zanemarljiva. Za našu zemlju je uvek problem kofinansiranje, jer organizacija mora sama da obezbedi sredstva u iznosu od 50% ukupnog budžeta projekta. To je jako veliki iznos za zemlju kao što je Srbija.
- Da li imate neka strahovanja u pogledu ulaska Srbije u EU?
M.P: Nemam nikakvih strahova u vezi sa ulaskom u EU. Imam strahove u smislu kretanja ka nekoj izolaciji. Mislim da je ulaženje u neke šire frontove mnogo efikasnije. Međutim, ono što nije samo pitanje EU jeste politika globalnog poretka koji se transformiše rapidno zadnjih 10 godina ka jednom surovom kapitalističkom imperijalizmu. Danas se u Srbiji suočavamo sa tranzitom jako velikog broja izbeglica. Ono što je osnov tog problema je taj jedan sistem koji je apsolutno dominantan na globalnom polju, a ne samo u EU. Ako gledamo te trgovačke sporazume koji se potpisuju, oni marginalizuju poziciju sistema države kao zaštitnika državnih, javnih interesa u korist interesa korporacija i profita tako da mislim da globalni trend ide ka jednom beskurpuloznom političkom sistemu i da u tom kontekstu EU nije ni malo specifična. Ona je prosto deo svih tih procesa sa kojima se suočavamo. U tom smislu nemam strahove vezane za EU, već to posmatram kao jedan globalni proces i to je pitanje borbe kako se vrši subverzija u okviru postojećih procesa i sistema, da li možemo taj proces nekako da transformišemo, da li možemo da promislimo nekakvu vrstu alternative i kako se to inplementira. To ostaje pitanje koje više nije vezano za pitanje EU, već je globalno pitanje..
- Kakva su Vaša iskustva sa evropskim fondovima, administracijom?
M.P: Moje lično iskustvo ukazuje na niz nedoslednosti, odnosno apsurda u okviru samog birokratskog sistema EU. Prvo, mislim da je najveći konkurs za kulturu Kreativna Evropa - naša organizacija je učestvovala u programu Kultura 2007-2013, tu se vidi niz nekih nerazrađenih propusta u samoj proceduri, kao i nerazumevanje realnosti scene, pa pođednaku poziciju imaju male nevladine organizacije i udruženja građana kao i velike institucije koje imaju 200 i više hiljada zaposlenih. U samom bodovanju i evaluaciji projekata na temi broja zaposlenih, male organizacije nikada ne mogu da budu kompetitivne i konkurentne velikim institucijama koje imaju više hiljada zaposlenih. Ta procedura se još drastičnije menja poslednjih nekoliko godina kada EU uvodi regulativu da ne može da se autsorsuje, odnosno ne može da se pod ugovorom realizuje određeni procenat aktivnosti. To opet favorizuje velike institucije i velike sisteme nasuprot malim organizacijama koje među zaposlenima nemaju tehničare ili dizajnere i moraju da potpišu ugovor sa nekom drugom organizacijom koja se bavi produkcijom ili dizajnom, jer one to ne mogu u okviru svoje operativne strukture da realizuju. Znači, one bi bile diskvalifikovane. U celoj toj proceduri postoji niz propusta koji ukazuju na nerazumevanje realne slike produkcije savremene kulture. Ali ipak, ti finansijski instumenti stoje na raspolaganju i ako hoćemo da utičemo na njih, da ih menjamo, da budemo aktivni u toj kritici ili u tom procesu transformacije i debirokratizacije tih sistema EU, mi moramo biti unutra. Moramo biti deo da bismo se borili za transformaciju tih sistema. Ulaskom u EU ne bismo bili sami, jer ima mnogo pokreta koji dele neke vizure i ideje kako bi te procedure i sistem trebalo da se razvijaju. Povezivanje sa tim ljudima i sa tim akcijama i inicijativama može ojačati i nas u Srbiji.
Razgovor sa Markom Miletićem deo je projekta “Zašto DA NE u EU?” koji ZMUC i SEEcult.org realizuju kroz seriju intervjua sa akterima sektora kulture u Srbije u vezi sa mitovima, očekivanjima, strahovima i dilemama kulturne scene u vezi sa priključenjem EU. Sagovornici su i evroentuzijasti, i evroskeptici, i neopredeljeni - kako sa institucionalne, tako i sa nezavisne scene.
Među sagovornicima su i: v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, direktorka Remonta - nezavisne umetničke asocijacije Darka Radosavljević, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Zoran Ćirjaković, filmski scenarista Dimitrije Vojnov, pevač grupe Darkwood Dub Dejan Vučetić Vuča, Rastko Šejić iz udruženja Šta hoćeš, osnivač i glavni urednik izdavačke kuće Arhipelag Gojko Božović, Vladislav Nešić iz Omladinskog pozorišta PATOS u Smederevu, Jelena Pajović van Reenen, rukovoditeljka Grupe za međunarodnu saradnju i evropske integracije Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa civilnim društvom, zatim aktivista, umetnik i urednik i koordinator tribinskog programa Kulturnog centra Rex Nebojša Milikić, Vlada Đurić iz Umetničke asocijacije, koji je i programski direktor Kulturnog centra Zrenjanin, grafički dizajner Slavimir Stojanović, Zoran Pantelić iz Centra za nove medije_Kuda.org u Novom Sadu, direktorka Centra za kulturu Sopot Suzana Anastasov Marković, Zoran Gajić iz Centra za konceptualnu politiku, direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević, umetnik Milan Bosnić, član umetničkog dua diSTRUKTURA, šef Delegacije EU u Srbiji, ambasador Majkl Devenport...
Pozivamo sve da se priključe raspravi u okviru Facebook strane projekta “Zašto DA NE u EU?”, a argumentovane komentare uzećemo u obzir prilikom daljeg istraživanja i analize.
Projekat "Zašto DA NE u EU?" podržala je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije.
