Neželjena baština antifašizma

Dokumentarni film “Neželjena baština” Irene Škorić o uništavanju spomenika Narodnooslobodilačkoj borbi na prostoru bivše Jugoslavije, posebno u Hrvatskoj, izazvao je veliku pažnju publike 10. Beldocsa u Beogradu, a prema rečima rediteljke, kao i autora muzike, bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića, cilj tog ostvarenja je da se podstakne obnova spomeničkog nasleđa antifašizma za koju još nema dovoljno političke volje.

“Osim čuvanja memorije, htela sam da podstaknem na neki način i obnovu tih spomenika, koji su i vredna umetnička dela, ali i da ljudi počnu da razmišljaju o tome koliko sa etičke strane to nije u redu – mislim i na miniranja i na krađe” zbog sekundarne sirovine, rekla je Irena Škorić u razgovoru posle projekcije u Dvorani Kulturnog centra Beograda, održane 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Irena Škorić prikazuje u filmu kako su spomenici NOB-u uništavani tokom 90-ih iz političkih razloga, a u 2000-im ti politički motivi kombinovani su sa ekonomskim, odnosno krađom zbog sekundarnih sirovina.

“Kada se krade zbog sekundarnih sirovina, to se ne sankcioniše, i zato se krađe nastavljaju. Hteli smo da probudimo osećanja kod publike, ali i da snimajući spomenike sprečimo da oni padnu u zaborav”, rekla je Irena Škorić.

Spomenik na Petrovoj gori, rad Vojina Bakića, sniman je pre tri-četiri godine, a trenutno je, prema njenim rečima, u još gorem stanju nego što se može viditi u filmu - još pola oplata od nerđajućeg čelika je skinuto.

Početna ideja Irene Škorić bila je da napravi dokumentarni serijal od 15 epizoda koji bi se bavio svim spomenicima širom bivše Jugoslavije. Za to, međutim, nije bilo interesovanja finansijera.

Da je to važna tema i za publiku u Hrvatskoj, u kojoj je tokom 90-ih uništena polovina od nekadašnjih oko 6.000 spomenika NOB-u, pokazalo je veliko interesovanje publike već na premijernoj projekciji na Zagrebdoxu, za koje su ulaznice danima unapred bile rasprodate, pa je film imao i vanrednu reprizu.

U Rijeci je bila predviđena jedna projekcija, a zakazano je još sedam. Ekipa filma putovala je i Karlovac, a rediteljka planira turneju po svim zemljama nastalim na prostoru bivše Jugoslavije.

“Što se tiče publike, za sada nas prihvata super. Ne znam kako bi se ponela neka druga – ona koja nije došla. Što se tiče političara, ne znam šta bih rekla,  ali dovoljan dokaz o tome šta državne institucije misle, odnosno jedina državna filmska institucija – HAVC, jeste to što su nas 3 puta odbili”, rekla je Irena Škorić, dodajući da će uskoro konkurs HRT-a za otkup, na koji namerava da se prijavi.

I Ivo Josipović je ocenio da još nema čvrste političke volje za obnovu uništenih spomenika.

“Većina rušenja se dogodila za vreme rata, u periodu kada nije bilo lako kontrolisati situaciju, a drugo, postojala je politička klima koja je bila nesklona toj vrstri spomenika. Kasnije je vrlo malo obnovljeno, delom i iz finansijskih razloga, a delom zato što vlade, koje raspolažu kasama, nisu bile raspoložene da investiraju u to”, rekao je Josipović.

Kao zanimljivost, on je naveo da je spomenik u Srbu obnovljen u vreme kada je HDZ bio na vlasti, mada niko iz vlade nije došao, osim lidera Srpskog narodnog veća Milorada Pupovca. Josipoviću, kako je naveo, vikali: “Partizanštvino” i gađali ga. Ipak, kako je naglasio, treba imati u vidu da je to manjina.

“Vidim da postoje predrasude na temelju nekih ispada – govori se kako je Hrvatska maltene ustaška zemlja. Hrvatska nikada nije bila ustaška i neće ni biti. Nažalost, ima onih koji pate od ustašofilije, kao što i u Srbiji ima onih koji veličaju četništvo, ali mislim da je na svim ljudima dobre volje, koji misle dobro svojim zemljama i Evropi, da čuvaju tu baštinu”, rekao je Josipović.

Prema njegovim rečima, za obnovu svega ovoga “bi trebali teški milioni”. Nažalost, kako je dodao, mnogo je važnije to” što nema dovoljno čvrste političke volje za to”.

“Ja sam u ovom filmu komponovao muziku, svirao i govorio i time dao svoj doprinos. Inače, to što je jedna osoba poput mene mogla biti izabrana za predsednika nešto govori i o Hrvatskoj”, dodao je Josipović.

Irena Škorić očekuje da se film “Neželjena baština” pojavi u dogledno vreme i na RTS-u, a u distribuciji je beogradske kuće Oktobar film.

Publika Beldocsa, među kojoma je bilo i dosta mladih, komentarisala je posle projekcije ozbiljnost teme i njeno uspešno predstavljanje, između ostalog, i kroz razgovore sa različitim sagovornicima, uključujući istoricare umetnosti. Film sadrži i snimke spomenika nekad i sad, a zaokružava ga lični aspekt autorke, koja je svojevremeno sakupljala sličice za album “Spomenici revolucije”. Taj album je, kako objašnjva u završnici filma, pronašla posle niza godina, kao i duplikate sličica koje bi dala deci da pitaju mame i tate šta je to bilo i zašto se ćuti o tome.

*Foto: Beldocs

(SEEcult.org)