Nova kolekcija, umesto plača

Edukativno-produkcijski projekat “Nova kolekcija”, usmeren na formiranje i osnaživanje nove generacije umetnika i kustosa na umetničkoj sceni u Srbiji, pružiće tokom oktobra na više lokacija u Beogradu uvid u šest zasebnih izložbenih koncepata koji su osmišljeni tokom nekoliko dinamičnih faza rada sa više od sto studenata u protekloj godini, koji su kritički promišljali uslove umetničke produkcije i obrazovanja u Srbiji.

Prezentacija tog projekta, čiji je cilj osnaživanje studenata umetnosti i istorije umetnosti da preuzmu odgovornost za obrazovanje i budućnost, počinje 4. oktobra otvaranjem izložbe “Nova kolekcija - Playground” u galeriji U10, čiji su kustosi Tanja Đordević, Kristina Grebenar, Mirjana Jemović i ostatak kustoskog tima.

Izložbena celina “Playground” zamišljena je kao ključ za čitanje projekta “Nova kolekcija”. Forma je otvorena, interaktivna i pored uključivanja posetilaca u neku vrstu društvenog događaja, podvlači slobodno igranje play kao stadijum u kojem trenutno stvaraju studenati umetnosti. To je suprotstavljeno stadijumu igre game koji funkcioniše prema ustanovljenim pravilima (sveta umetnosti).

Na izložbi učestvuju: Natalija Paunić, Aleksandra Bogdanović, Dejan Radisavljević, Mirza Dedać, Dušan Popović i Dragana Rađenović.

Publika će do 31. oktobra imati priliku da vidi i izložbe “Plodovi gnevnih” i “Lotos” (kustos Milan Šušak) u Inex galeriji, “Možda smo rođeni u pogrešno vreme”, “Ne mogu da pričam o tome” (Senka Latinović) i “<2,4%” (Teodora Jeremić) u Studiju u Kraljevića Marka 8 i “Vazduh kao celina” (Teodora Jeremić, Kristina Grebenar) u Studiju u Crnogorskoj 5. U okviru svake izložbe “Nove kolekcije” predviđena je i “Dynamo zona”, čija je kustoskinja Karmen Stanču.

Izložbe je konceptualizovala grupa studenata istorije umetnosti uz podršku mentorke - nezavisne kustoskinje Maje Ćirić.

Projekat “Nova kolekcija” okupio je oko 120 studenata umetnosti i istorije umetnosti iz Beograda i Novog Sada oko pitanja posledica situacije u kojoj neke od najreferentnijih institucija za umetničko stvaralaštvo, poput Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, ne rade zbog rekonstrukcije punim kapacitetom, a njihove kolekcije su u potpunosti nedostupne javnosti već duži niz godina.

Studenti su učestvovali u seriji predavanja, a potom je 37 studenata umetnosti koncipiralo i realizovalo 30 radova uz pomoć mentora, umetnika i pedagoga: Žolta Kovača, Miloša Tomića, Ljubomira Vučinića, Olivere Parlić, Anice Vučetić i Radoša Antonijevića. Ono što povezuje radove je direktno promišljanje i kritika uslova umetničke produkcije i obrazovanja u Srbiji, a oni su organski pronašli svoje mesto u okviru jedne od šest izložbenih celina “Nove kolekcije”.

Koncepti i umetnički radovi nastali u toku projekta “Nova kolekcija” ne pretenduju da postanu deo zbirke neke institucije, već služe kao dokument u vremenu koji svedoči o razmišljanjima, pozicijama i zaključcima jedne nove generacije umetnika i kustosa. Pored jedinstvenog iskustva realnih uslova umetničke produkcije, koncipiranja izložbe i izlaganja, jedan od najbitnijih aspekata “Nove kolekcije” je umrežavanje studenata kao budućih nosilaca umetničke scene.

Prema rečima kustoskinje Maje Ćirić, ako je na srpskoj umetničkoj sceni ili, preciznije, njenim sistemskim delovanjem, iznova zastupljen tzv. plač nad sopstenom sudbinom, tumačen kao krokodilske suze, “Nova kolekcija” osvešćuje proces u kojem krokodil, kao zvanična institucija umetnosti, lije suze samo da bi bolje svario svoj plen.

“Plen neka u ovoj priči bude kritičko mišljenje i sposobnost za mobilizaciju i akciju novih generacija. Pretpostavimo da je NK generacija koja gaji nezavisno mišljenje. Slonovi su moćne životinje, koje jednom kada ih sistemski vaspitate, nisu u stanju da iskoriste svoju snagu kada porastu i prevaziđu imaginarno i limitirano polje delovanja, na koje se naučeni dok su bili sasvim mali. Pretpostavimo zato da su novi ljudi koji su se volonterski uključili u ovaj projekat slonovi koji imaju sposobnost da samostalno izgrade svoju kognitivnu arhitekturu. Nova kolekcija je još jedno u nizu izvaninstitucionalnih delovanja, koje se manifestuje kao organska celina ili samoindukovani kontekst. Idejno jezgro za razvoj NK utemeljeno je u ideji o radikalizaciji delovanja studenata u oblasti vizuelnih umetnosti. Objasniti ovoj generaciji da su se nekada izložbe u MSUB otvarale subotom u 13 h bilo je gotovo nemoguće. To je generacija koje nikada nije ušla u zgradu MSUB i koja nije izložena kulturi muzeološkog iskustva. Ali, njena vitalnost pomogla je da se osvesti činjenica da nijedan muzej nije samo zgrada, već njegova agentura tj. sposobnost generisanja potencijalnih situacija i subjekata”, navela je kustoskinja Maja Ćirić u tekstu “O krokodilskim suzama i slonovima koji su pokušali da se prevaspitaju”.

“Nova kolekcija” je, kako je dodala, nastala bez diskriminacije prema učesnicima i pristiglim radovima, po principu njihovog samostalnog uključivanja u okruženje koje ih usmerava da razvijaju potencijale, bez pozicije moći koja ih selektuje. Umetnički radovi dostavljeni su kustosima koji su ih, primenivši znanje iz kustoskih radionica, rasporedili prema tematskim celinama. Ipak, diskriminacija koju nije bilo moguće izbeći je finansijska - u smislu da neki radovi trpe nedostatak produkcijskih sredstava.

“Nova kolekcija” postavlja i pitanje kolekcionarstva na sceni.

“Ako pretpostavimo da je odnos između kolekcionara i njegove kolekcije narcistički, jer se kolekcionar ogleda u umetnosti i umetnicima, onda se postavlja pitanje ko je kolekcionar koji se ogleda u NK? Ako se u NK ogleda institucija, onda je u njoj vidljiv efekat nedostatka pozitivnog uticaja na nove generacije. Ako se u njoj ogleda stručna publika, takođe. Ako se u njoj ogleda šira javnost, izložba je odraz traume da se sistemski pobrinemo za kulturu u srpskom društvu”, navela je Maja Ćirić, dodajući da je u situaciji gde je kvar sistemski - ogledalo je iskrivljeno i ostvaren je proces narcističkog pozleđivanja.

“Nova kolekcija” ne reflektuje uživanje - ona je ogledalo sa distorzijom, kolekcija koju nijedan muzej neće lako uvažiti, kolekcija na koju se projektuje unutrašnja bol.

Učesnici projekta “Nova kolekcija” izborili su za redistribuciju simboličkog kapitala u okviru srpskog sveta umetnosti. Sa marginalne pozicije obrušenog institucionalnog polja, uspeli su da se samoorganizuju i tako pokažu da su izbegli uticaj tog obrušenog sistema na percepciju mogućnosti koje im on nudi. “Nova kolekcija” je stoga, kako je istakla Maja Ćirić, mikro-kultura, vitalni, ali ne i nepozleđeni deo sprskog društva. Najveća vrednost tog projekta je upravo nova društvena zajednica koja je nastala, preneseno znanje i proaktivna praksa koju ona generiše.

“Novu kolekciju” organizuje Nezavisna umetnička asocijacija Treći Beograd, u saradnji sa Goethe-Institutom u Beogradu, uz podršku U10, Inex galerije, Asocijacije Urbani inkubator i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

*U PRILOGU: Vodič kroz izložbe "Nove kolekcije"

(SEEcult.org)