• Search form

18.06.2019 | 20:36

Otisak vremena – 70 godina Grafičkog kolektiva

Otisak vremena – 70 godina Grafičkog kolektiva

Grafički kolektiv obeležava 70 godina postojanja reprezentativnom izložbom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), uz novu nadu da će nadležni pronaći odgovarajući izložbeni prostor za tu jedinstvenu instituciju na ovim prostorima, koja je u julu 2018. ostala bez galerije na Obilićevom vencu zbog restitucije zgrade u kojoj je delovala.

Izložba “Otisak vremena – 70 godina Grafičkog kolektiva” obuhvata oko 130 radova, a najveći deo čine dela dobitnika nagrade Veliki pečat, najavljeno je 18. juna na konferenciji za novinare.

Kustoskinja Grafičkog kolektiva i izložbe povodom jubileja Ljiljana Ćinkul zahvalila je SANU na prepoznavanju značaja i kulturne misije GK, ističući da je SANU, odnosno koleginica Rada Maljković i inicirala izložbu i aktivno učestvovala u njenoj pripremi.

Upravnik Galerije SANU akademik Dušan Otašević rekao je da je Akademiji vrlo važno, pored same izložbe GK i značajnih radova koje predstavlja, i da pruži određenu vrstu podrške toj instituciji.

Otašević je dodao da postoji već neka vrsta manira da se vrlo olako ukidaju institucije kulture, pa čak i one koje traju decenijama, a nema ih mnogo. “A i da je nešto nastalo juče, ne možemo u svakom lokalu napraviti kafić ili poslastičarnicu”, rekao je Otašević, povodom ranije najavljenog otvaranja poslastičarnice u bivšem galerijskom prostoru GK na Oblićevom vencu.

Otašević je istakao da je prostor Grafičkog kolektiva svojom vitalnom i dinamičnom koncepcijom bio ne samo galerija, nego i mesto susreta, druženja, učenja, debata, razmene iskustava i informacija, brušenja estetskih kriterijuma, žarište pravih likovnih doživljaja i njihovih vrednovanja i na određen način anticipirao je model savremene umetničko-kustoske prakse. SANU u godini jubileja GK, uvažavajući njegov dignitet i značaj u nacionalnoj kulturi, preuzela je deo moralne odgovornosti u specifičnim okolnostima rada te Galerije u pokretu, priređujući studijsko-monografsku izložbu koja prepoznaje i markira "umetničku, istorijsku i lidersku ulogu Grafičkog kolektiva".

Ljiljana Ćinkul napomenula je da nije slučajno što se GK predstavlja u SANU, jer svi oni koji prate kulturu znaju da je veliki broj akademika, kao mladih ljudi, a potom i kao članova SANU, učestvovalo u radu GK, bilo na izložbama, bilo podrškom na razne profesionalne načine.

“Ima smisla i simboličkog što 70. rođendan slavimo u ovom velelepnom zdanju”, istakla je Ljiljana Ćinkul, koja je odabrala radove i pripremila izložbu u saradnji sa Radom Maljković i kolegama Miroslavom Sapundžićem, Draganom Palavestrom i drugim kolegama.

Rada Maljković, kako je dodala, sugerisala je da izložba bude koncipirana po principu “manje je više”, u želji da to bude elegantna, svedena izložba, koja će govoriti o ključnim ličnostima iz kolekcije GK.

Baza izložbe tako su dobitnici nagrade Veliki pečat, koja se dodeljuje od 1963. godine, pa je u najavećem delu izložbe predstavljeno 56 laureata. Izložba obuhvata i dvadesetak autora zastupljenih u kolekciji GK koji su, iako nisu dobili nagradu Veliki pečat, veoma značajni u radu GK.

“Ideja je bila da se napravi uvid u istorijsku, kulturnu i umetničku ulogu GK”, istakla je ona, napominjući da je deo postavke posvehen plakatima GK iz 50-ih, kada je počinjao da radi i kada su, uz mnogo entuzijazma i ljubavi, umetnici sami pravili plakate. Tada još nije postojala precizna ideja o grafičkom dizajnu, pa su svi plakati “iskreni, negde i naivni, ali vrlo likovni i personalni”, istakla je Ljiljane Ćinkul i zahvalila prof. Bošku Karanoviću koji je sačuvao plakate i poklonio ih Grafičkom kolektivu za 50. rođendan.

Poseban deo postavke je i zid posvećen samoj istoriji GK, koji je osmislila Metaklinika.

Uvid u istoriju GK pružiće i video materijal raspoređen po galerijskom prostoru, a izložbu prati i obiman i bogato ilustrovani dvojezični katalog sa sedam autorskih tekstova o određenim segmentima rada GK.

Autori su, uz Ljiljanu Ćinkul, koja je pisala o istorijskim tokovima GK sa posebnim osvrtom na prve decenije, kao i o plakatima, i Irina Subotić (Međunarodna saradnja GK), Gordana Popović Vasić (Grafički kolektiv i grafički dizajn), Ljiljana Slijepčević (Osvrt na dela dobitnika nagrade Veliki pečat), kao i Ješa Denegri, koji podseća na izložbe grupe EXAT-51 (1953), "Ornamentograf sa klatnima" Zorana Radovića 1966. godine i "Privatni život" - međunarodnu izložbu mejl-arta 1987.

Izložba “Otisak vremena” ima tako umetnički, istorijski i dokumentarni karakter. “Svako će moći da upozna šta je GK i zašto je značajan, odnosno gde je njegovo mesto u našoj kulturi”, dodala je Ljiljana Ćinkul.

Podsetivši da je GK od jula 2018. godine zapravo “galerija u pokretu”, ona je rekla i da se trude da taj problem bude što manje vidljiv, bar za deo kulturne javnosti koji očekuje od GK izložbe.

U međuvremenu, kako je dodala, postoje neki signali za novi prostor GK, ali “sve je još uvek u nagoveštaju”.

U nadi da će doći do rešenja za problem nepostojanja galerijskog prostora, Ljiljana Ćinkul je podsetila da je tradicionalna Majska izložba grafike, uz dodelu nagrade Veliki pečat, održana u gostima - u Galeriji ULUS, a prethodno i izložba Male grafike u Remontu. Posle slavljeničke u Galeriji SANU, za jesen su planirane i dve izložbe u Kulturnom centru Beograda i Galeriji FLU.

Koliko su se društvene okolnosti i odnos prema umetnosti, ali i obrazovanju, promenio u proteklih 70 godina, ukazuje i činjenica da je GK, kojem danas nadležni ne mogu da nađu izlagački prostor, nastao 1949. godine nakon pisma partijskog biroa Akademije za likovne umetnosti upućenog Agitpropu KPJ. U tom pismu, o kojem piše Ljiljana Ćinkul u tekstu u katalogu izložbe, data je ideja završenih studenata Akademije o osnivanju Grafičkog kolektiva. Studenti su predložili osnivanje grafičke radionice u kojoj bi mogli da, kroz jednu organizovanu formu, nastave uspešno svoj dosadašnji rad na daljem usavršavanju, da kroz umetničke mape dejstvuju mobilizatorski, koristeći mašine koje pojedinac ne može da poseduje, a bez kojih se ne može baviti tim poslom. "Kroz takvu radionicu nastavila bi se tradicija napredne grafike od pre rata, njena kult-prosvetna uloga za vreme rada i nadomestila praznina koja se u toj oblasti pokazuje poslednjih godina", navedeno je u pismu Agitpropu od 3. juna 1949. godine, koji se može uzeti kao rođendan GK.

Grafički kolektiv bio je, pored Katedre za grafiku na Akademiji likovnih umetnosti, početkom 50-ih godina jedini punkt sa tu likovnu disciplinu u Srbiji, a taj zajednički početak tesno je povezao istoriju savremene srpske grafike i tu neformalnu instituciju. Jakih motiva i kreativne energije, te prve generacije u Beogradu načinile su ogroman korak ka osvajanju grafike i njenih specifičnih medijskih svojstava; preskačući sporedni kolosek u domaćim prilikama, grafičari su se uključili direktno u jugoslovenska i internacionalna zbivanja. Upravo u to vreme, kako ukazuje Ljiljana Ćinkul, naglo je raslo i interesovanje za grafiku u svetu, te je beogradska grafika pratila taj rast upravo programima Grafičkog kolektiva kao promotera tog talasa.

Tokom izložbe “Otisak vremena” planirana su vođenja, pri čemu će prvih mesec dana to raditi sami umetnici kako bi publika imala priliku da ih i na taj način upozna.

Izložbu će otvoriti 19. juna predsednik SANU akademik Vladimir Kostić, a biće je moguće obići do 18. avgusta.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r