Pomoć ugroženoj baštini Malija
UNESKO je obećao pomoć zaštiti i obnovi kulturnog nasleđa Malija, ugroženog i oštećenog u sukobima islamista protiv vladinih snaga.
Generalna direktorka UNESKO-a Irina Bokova posetila je Mali s francuskim predsednikom Fransoa Olandom kako bi procenili stanje kulturne baštine definisali akcioni plan s vladom Malija koji bi podrazumevao podršku UNESKO-a u rekonstrukciji i žaštiti nasleđa koje je i na UNESKO-voj Listi svetske baštine.
Bokova je izjavila da je neophodno brzo delovati kako bi se sačuvalo i obnovilo izvanredno kulturno nasleđe koje je suštinski važno i za nacionalno jedinstvo i pomirenje.
Bokova je najavila da će UNESKO učiniti sve što može da obezbedi i obnovi kulturno nasleđe Malija, koje je opisala kao “vitalni deo identiteta te zemlje i njene istorije, fundamentalno za njenu budućnost”.
“Sada kada se Timbuktu vraća u normalu, moramo učiniti sve da pomognemo narodu Malija da okrene novu stranu u duhu nacionalne kohezije”, rekla je Bokova.
Tri najveće džamije u Timbuktu, zajedno sa 16 mauzoleja, upisani su na Listu svetske baštine UNESKO-a 1988. godine. Grobnica Askia u gradu Gao takođe je na Listi svetske baštine od 2004. godine.
Od jula 2012. i destrukcije desetak mauzoleja malijski kulturni spomenici našli su se i na Listi ugrožene svetske baštine. UNESKO nije mogao mnogo toga da učini, osim što je sačinio topografske mape i prosledio ih vojnim snagama Malija, kao i francuskim vojnicima koji su im pritekli u pomoć. Taj potez trebalo je da koliko-toliko spreči bombardovanje i raketiranje spomenika kulture.
Posebnu zabrinutost UNESKO je izrazio povodom sudbine oko 300.000 rukopisa, od kojih su mnogi iz perioda od 13. do 16. veka, a nalaze se u privatnim i javnim kolekcijama u Timbuktuu. Reč je o spisima koji predstavljaju jedinstveno svedočanstvo viševekovne civilizacije, a odnose se na religijske teme, matematiku, medicinu, astronomiju, muziku, književnost, arhitekturu...
UNESKO je, inače, pomogao 1974. godine osnivanje istraživačkog centra Ahmed Baba, u kojem je zbrinuto oko 40.000 rukopisa. Od tog broja, oko 10.000 je digitalizovano.
(SEEcult.org)
