Poziv na zajedništvo za Svetski dan pozorišta

Američki operski i pozorišni reditelj Piter Selars (Peter Sellars), autor ovogodišnje globalne poruke za Svetski dan pozorišta, 27. mart, pozvao je na zajedništvo i suštinsko osvežavanje naših umova, čula, mašte, naših istorija i naših budućnosti, navodeći da živimo u epskom dobu ljudske istorije, a “dubinske i značajne promene koje proživljavamo u pogledu odnosa ljudi sa samima sobom, sa drugim ljudima i sa ostalim svetom skoro su van našeg opsega da ih spoznamo, artikulišemo, iskažemo, izgovorimo”.

“Dok je svet, kao da je priključen na infuziju, svakog sata i minuta prima nove vesti, mogu li da nas sve, kao stvaraoce, pozovem da pristupimo istinskom prostoru i sferi i perspektivi epskih vremena, epskih promena, epske svesti, epskih promišljanja i epskih pogleda?”, naveo je Selars u angažovanoj poruci za Svetski dan pozorišta.

Selars se posebno osvrnuo na medijsku interpretaciju stvarnosti.

“Mi ne živimo u dvadesetčetvoročasovnom ciklusu vesti, već živimo na kraju vremena. Novine i mediji su u potpunosti nepripremljeni i onemogućeni da se uhvate u koštac sa svim stvarima koje proživljavamo.

Gde je jezik, gde su pokreti i gde su slike koji bi nam omogućili da shvatimo suštinske promene i raskole koje doživljavamo? I kako možemo da shvatimo sadržaj naših trenutnih života kao iskustvo, a ne kao novinsko izveštavanje?”, naveo je on, ističući da je pozorište, pak, umetnička forma iskustva.

“Kako u svetu koji je preplavljen opsežnim medijskim kampanjama, simuliranim iskustvima i turobnim predviđanjima možemo da dosegnemo van neprekidnog ponavljanja brojki da bismo iskusili ono svetovno i beskrajno u pojedinačnom životu, ekosistemu, prijateljstvu i svetla na plavom nebu? Dve godine pandemije korona virusa su utihnule ljudska čula, suzile ljudske živote, uništile veze među njima i vratile nas na jedan neobični početak ljudske života.

Koje seme treba posaditi i uzgajati u ovo vreme, a koje iždžikljalo i napadno korenje treba zatreti, potpuno i za sva vremena? Mnogo ljudi je na ivici. Mnogo se nasilja rasplamsalo, neracionalno i neočekivano. Mnogo se utemeljenih okvira pokazalo kao strukture neprekidne okrutnosti.

Gde je naša kultura sećanja? Čega treba da se sećamo? Koji nam rituali napokon dozvoljavaju da ponovo izmislimo i započnemo korake koje nikada nismo napravili?

Pozorištu epskih vizija, svrhe, oporavka, popravka i brige trebaju novi rituali. Nama ne treba zabava. Nama treba okupljanje. Treba da delimo prostor i gradimo zajednički prostor. Treba nam zaštićeni prostor suštinskog razumevanja i jednakosti”, poručio je Selars, profesor na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i jedna od ključnih ličnosti svetskog pozorišta i opere poslednjih decenija.

Ističući da je pozorište “zemaljsko stvaranje prostora jednakosti među ljudima, bogovima, biljkama, životinjama, kapima kiše, suzama i preporoda”, te da prostor jednakosti i suštinskog razumevanja osvetljava skrivena lepota koju održava živom suštinski odnos opasnosti, spokoja, mudrosti, delovanja i strpljenja, Selars je podsetio da Buda u spisu “Avatamsaka Sutra” nabraja deset vrsta strpljenja u ljudskom životu. Jedno od najsnažnijih je “strpljenje da spoznamo sve kao opsenu”.

“Pozorište je oduvek predstavljalo život na ovom svetu kao opsenu, dajući nam mogućnost da oslobađajućom jasnoćom i silom dokučimo ljudsku iluziju, zabludu, slepilo i poricanje.

Toliko smo ubeđeni u ono što posmatramo i način na koji posmatramo da ne možemo da vidimo i osetimo alternativne stvarnosti, nove mogućnosti, drugačije pristupe, nevidljive odnose i bezvremenske veze.

Ovo je vreme za suštinsko osvežavanje naših umova, naših čula, naše mašte, naših istorija i naših budućnosti. To ne mogu da urade ljudi koji rade sami, izolovani od drugih. To je nešto što moramo da uradimo zajedno. Pozorište nas poziva da to učinimo zajedno”, poručio je Selars.

Svetski dan pozorišta obeležava se od 1961. godine širom sveta, na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI).

Prvi put u Helsinkiju, a zatim devetom kongresu IITi u Beču, u junu 1961. godine, tadašnji predsednik Arvi Kivima iz Finske predložio je da se proslavlja Svetski dan pozorišta. Od tada se svakog 27. marta, što je dan otvaranja Teatra nacija 1962. u Parizu, obeležava Svetski dan pozorišta na različite načine.

Pozorišta širom sveta, kao i nacionalni centri ITI i čitava međunarodna pozorišna zajednica, organizuju različite pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija međunarodna poruka koju, na poziv ITI, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.

Poruka se prevodi na više od 20 jezika, čita pred desetinama hiljada gledalaca u pozorištima, te štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svim kontinentima.

Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto 1962. godine.

Do danas je 60 značajnih ličnosti slalo godišnje poruke, podsećajući na snagu pozorišta i njegovu ulogu u društvu.

Svetski dan pozorišta ove godine je fokusiran na mlade umetnike, koji su pozvani i da se predstave u onlajn proslavi 27. marta. Među njima su i mladi umetnici iz regiona – dramaturškinja Dragana Tripković iz Crne Gore i reditelj Dejan Angelov iz Severne Makedonije.

*Foto: ITI/WTD

(SEEcult.org)