Premijera Pakovićeve Srebrenice
Helsinški odbor za ljudska prava premijerno predstavlja 24. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju pozorišnu predstavu Zlatka Pakovića “Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo”, koja je najavljena kao "prva u Srbiji koja u epicentar stavlja pitanje priznanje genocida u Srebrenici".
Predstava je nastala u “atmosferi upadljivog ignorisanja obaveza Srbije da se u odnosu na počinjeni zločin odredi u skladu sa moralnim i etičkim principima, presudama međunarodnih sudova, odbijanja da kazni počinioce i osigura trajno društveno pamćenje na ubijene i nestale; u nespremnosti da se razotkriju sve etape i svi učesnici poduhvata podstrekivanja, huškanja, pripremanja, ohrabrivanja, omogućavanja i sprovođenja genocida; u stvaranju i jačanju političke zaštite i društvene promocije odgovornih za rat i zločine; 25 godina nakon počinjenog genocida u Srebrenici”.
Helsinški odbor za ljudska prava, u saradnji sa Pakovićem, nastoji da kroz umetničku intervenciju razotkrije ideološke, psihološke, i lukrativne mehanizme koji su zločin genocida najpre omogućili, a potom poricali.
To je, kako navodi HOPS, prva pozorišna predstava u Srbiji koja u “epicentar stavlja ovo najvažnije pitanje za društvo u Srbiji danas, priznanje genocida u Srebrenici”.
Paković je u intervjuu za Istinomer izjavio da svi znaju da je bio genocid, ali ne dozvoljavaju svi da se to tako nazove.
"...Svi, sada i najgori nacionalni klerofašista tvrdi da je u Srebrenici bio zločin velikih razmera, čak to govore, samo ne dozvoljavaju da se to nazove genocidom. Zbog odštete i… Tako je to plasirano. Ljudi žive u jednom strahu da se priznanjem, što je leksička stvar, a kasnije postaje i pravna, ulazi u društvo genocidnih. Dakle, ljudima se nameće lažni utisak i lažna odgovornost da će snositi posledice zato što izgovore da je genocid u Srebrenici genocid, da će njihova deca u budućnosti biti obeležena tako što će se reći 'Srbi su genocidan narod', što je fašistička formulacija. Tu formulu smo čuli početkom 1990-ih godina iz usta promotera genocida u Srebrenici. Čuli smo da su Muslimani genocidni, čuli smo da su Muslimani rđav genetski materijal – iz usta doktorke molekularne biologije Biljane Plavšić, koja je imala vrhunsku funkciju u Republici Srpskoj. Čuli smo iz usta mnogih drugih da su Hrvati genocidni", naveo je Paković, koji predstavom o Srebrenici, kako je dodao, pokušava da konstituiše javnost.
"Mi nemamo javnost – imamo javno mnjenje, koje se meri svaki dan. A šta se meri? Koliko je ljudi reklo da je za ovo, a koliko ne – to imamo. Javno mnjenje je privid javnosti, ono nije javnost. Javnost je kritička misao koja u društvu ima određenu moć. To više nemamo. Štagod su ljudi pokušali i štagod smo pokušali protiv ovog sistema do sada, ništa nije dalo rezultate. Zašto? Zato što se nameću stalno novi problemi, kako bi se prikrili stari. Oliver Ivanović, ona žena koja je izgubila život na naplatnoj rampi – šta se dešava sa tim slučajevima? Kada je nastao problem u Hercegovačkoj, sa Savamalom, napisao sam da ako propustimo ovaj trenutak da se traži odgovornost Siniše Malog, da se traži odgovornost Aleksandra Vučića i svih, od ministra policije pa nadalje, ako ne budemo do kraja otišli u tome, onda se nemojmo čuditi šta će se sve dešavati", dodao je Paković.
U predstavi igraju: Katarina Jovanović, Boris Milivojević, Ivan Jevtović, Vahid Džanković, Andreja Kargačin i sam Zlatko Paković.
Scenograf je Nikola Džafo, kostimografkinja Vesna Teodosić, a kompozitor Božidar Obradinović.
Prve reprize su 26. i 27. septembra.
Ulaz na predstavu je besplatan, ali je zbog aktuelne Covid-19 pandemije broj gledalaca u publici ograničen, pa je neophodno prijaviti dolazak na reprize do 24. septembra : events@helsinki.org.rs.
(SEEcult.org)
