Preminula Ana Karina
Slavna glumica Ana Karina, ikona francuskog novog talasa, koja je bila i rediteljka, scenaristkinja i pevačica, preminula je u Parizu u 80. godini.
Ana Karina preminula je 14. decembra u bolnici od raka, saopštio je njen agent, a prema navodima francuskih medija, poslednje trenutke provela je u društvu svog četvrtog supruga, američkog reditelja Denisa Berija.
Najpoznatija kao muza Žan-Lika Godara, sa kojim je snimila filmove kao što su “Žena je žena” (1961), “Živeti svoj život” (1962), “Mali vojnik” (1963) i “Alfavil” (1965), Ana Karina bila je zvezda 34. Festa u Beogradu 2006. godine, kada je dobila i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, koja joj je priredila bila retrospektivu.
Karina je prisustvovala i otvaranju 34. Festa, koji je zapamćen i po gostovanju Vima Vendersa, a održala je i koncert u Pozorištu na Terazijama, na kojem je izvela šansone iz svojih filmova, u pratnji pariskog pijaniste Filipa Envoa. Osim pesama sa svog albuma “Filmska muzika”, izvela je i kompozicije Serža Genzbura, kao i samog Evnoa, za koje je napisala tekst.
Tada se prisetila i da je bila u Jugoslaviji sredinom 60-ih, kada je snimala film “Ratnica” (Le Soldatesse) italijanskog reditelja Valerija Zurlinija. Istakla je da je od Godara, sa kojim je bila i u braku, naučila sve što zna o filmu, iako je radila i sa mnogim drugim dobrim rediteljima. Godar joj je, kako je naglasila, dala prvu šansu u Francuskoj, u koju je došla iz rodne Danske.
Iako je u Danskoj još kao tinejdžerka debitovala na filmu (Devojčica sa cipelicama), radila je i druge poslove. Između ostalog, bila je i “liftboy” u Kopenhagenu. Dansku je napustila pre svega zbog loših odnosa sa očuhom, a po dolasku u Francusku, postala je model. “Bila sam Coca-Cola devojka za Englesku, Pepsi devojka za Nemačku, Palmoliv lice za Francusku... Ugovore nikada nisam potpisala jer sam bila jako mlada ali sam zaradila novac. Po zakonu je trebalo da imam 21 godinu, a ja sam imala 17”, rekla je svojevremeno Ana Karina, koja je i karijeru u Parizu počela kao model. Upoznala je Koko Šanel, koja joj je i promenila ime od Hana Karin u Ana Karina. Tada ju je zapazio i Godar, koji je u to vreme bio pisac za Cahiers du Cinema.
Ana Karina započela je saradnju sa Godarom filmom “Mali vojnik”, a tokom njegovog snimanja su se i venčali. Zajedno su snimili sedam filmova, od kojih su najuspešniji bili “Živeti svoj život”, “Neobična banda” i “Alfavil”. Po završetku snimanja filma “Pierrot Le Fou”, razveli su se, ali su 1967. godine snimili zajedno i film “Made In USA”.
Za ulogu Anđele u filmu "Žena je žena" dobila je 1961. godine nagradu za najbolju glumicu na Filmskom festivalu u Berlinu. Izjavila je svojevremeno da su Godar i ona imali zaista lepu ljubavnu priču, ali da se umorila, jer je često bio odsutan. "rekao bi da ide po cigare, a vratio bi se tri nedelje kasnije", rekla je Ana Karina za Vog 2016.
Kao jedna od njenih najboljih uloga smatra se uloga mlade kaluđerice u nevolji u filmu "Kaluđerica" (La Religeuse) Žaka Riveta iz 1966. Restaurisana verzija tog filma prikazana je 2018. godine na 71. Kanskom festivalu, koji je i svoj plakat posvetio Ani Karini i Žan-Polu Belmondu, partnerima u Godarovom filmu "Pierrot le Fou" (1965).
Ana Karina sarađivala je i sa drugim slavnim rediteljima, uključujući Lukina Viskontija i njegov film "Stranac".
Kao rediteljka je debitovala 1973. godine filmom "Vivre Ensemble", u kojem je i sama igrala. Takođe, 1987. godine napisala je i glumila u muzičkoj drami "Last Song".
Igrala i pevala i u novijim filmovima, među kojima je i američki "Istina o Čarliju" Džonatana Dema iz 2002.
Takođe, oprobala se u pisanju i snimanju muzike. Još početkom 60-ih godina radila je sa legendarnim Seržom Genzburom, a ta saradnja rezultirala je klasikom Sous le soleil exactement.
Francuski ministar kulture Frank Rister objavio je na Tviteru da je francuska kinematografija izgubila jednu od svojih legendi.
Son regard était le regard de la Nouvelle Vague. Il le restera à jamais.
Chez Godard surtout, mais aussi Rivette ou Visconti, Anna Karina irradiait ; elle magnétisait le monde entier. Aujourd'hui, le cinéma français est orphelin. Il perd l'une de ses légendes. pic.twitter.com/HpYeAqATQZ— Franck Riester (@franckriester) December 15, 2019
*Foto: Wikimedia, Joost Evers / Anefo, CC0
(SEEcult.org)
