Preminuo Dejan Tiago Stanković
Istaknuti pisac i prevodilac Dejan Tiago-Stanković iznenada je preminuo u 58. godini u Lisabonu, gde je živeo vec godinama.
Datum i vreme sahrane biće naknadno objavljeni, saopštila je 21. decembra izdavačka kuća Laguna.
Tiago-Stanković je biografiju sam napisao, obraćajući se čitaocu koji mu je svagda bio važan: “Rođen sam u Beogradu 1965, gde sam živeo dok nisam diplomirao arhitekturu kojom se potom nikada nisam bavio. Čim sam okončao školu, a pre nego što sam odrastao, iz puke radoznalosti i želje da upoznam svet odselio sam se u inostranstvo, gde nisam nameravao dugo da ostanem, ali okolnosti su odlučile da bude drugačije. U Londonu sam živeo do 1995, kada sam se, umesto da se vratim kući u Beograd, preselio u Portugal. Obitavam u Lisabonu, dobio sam njihovo državljanstvo i gledaju me kao svog.
Spisateljski zanat naučio sam od najboljih, prevodeći književna dela. Tokom godina objavio sam neveliki broj prevoda, ali samo najznačajnijih pisaca, kako portugalskih na srpski tako srpskih na portugalski. Bio sam pionir u tom poslu, pa sam mogao da biram. Posebno se ponosim prevodima Saramaga, Ive Andrića i Dragoslava Mihailovića. Potom sam počeo da pišem i na srpskom i na portugalskom. Sa objavljivanjem sopstvenih dela počeo sam kasno u životu, tek u svojim četrdesetima, kada sam bio siguran da imam šta da kažem. Objavio sam knjigu pripovedaka ‘Odakle sam bila, više nisam’ i roman ‘Estoril’, koji je preveden na velike svetske jezike i nagrađen u Srbiji i Velikoj Britaniji, a u Portugalu je, na šta sam osobito ponosan, ušao u školsku lektiru”, naveo je Tiago-Stanković, koji je bio i oštar kritičar režima u Srbiji poslednjih godina.
Njegov drugi roman “Zamalek”, o sudbini i Kairu, dobio je Nagradu Evropske unije za književnost 2020.
Roman-mozaik o Lisabonu "Odakle sam bila, više nisam" bio je na trećem mestu najtraženijih izdanja na štandu Lagune na proteklom 65. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
Iako je knjiga tog naslova, kao književni prvenac autora, bila objavljena pre više od deset godina kao zbirka priča, u međuvremenu je dopunjena i preoblikovana u roman, a prema rečima Tiago-Stankovića, ni sanjao nije da mu neće davati mira i da će joj se godinama nebrojeno puta vratiti da ponešto dopriča, pojasni, izbaci ili dopiše, da joj izbrusi poglavlja dok ne legnu bolje u slagalicu... ...."I tako sve dok, malo po malo, rukopis nije poprimio obličje romana koji vam ovde predstavljam, možda u njegovoj konačnoj verziji, a možda čak i ne, sve zavisi od toga kako će se na nebu poređati zvezde suđaje koje su, imali smo prilike uveriti se, poprilično kapriciozne“, zapisao je Tiago-Stanković na početku knjige "Odakle sam bila, više nisam".
Njegov prvi roman "Estoril“ doživeo je nekoliko izdanja od 2015. godine, doživeo međunarodni uspeh, niz prevoda na velike svetske jezike, te preporučen kao lektira u Portugaliji.
Roman donosi priču o oazi mira u Drugom svetskom ratu, gde agent 007 sreće Malog princa. Smešten u luksuzni hotel "Palasio“ u mondenskom letovalištu Estoril nedaleko od Lisabona, koji je tokom Drugog svetskog rata usled portugalske neutralnosti bio stecište mutnih radnji obaveštajnih službi zaraćenih strana, ali i izbeglica iz svih krajeva Evrope, "Estoril" je potresan roman o egzilu, podeljenoj lojalnosti, strahu i preživljavanju. Gosti hotela su špijuni, pali kraljevi, pisci, nacisti, američke diplomate i Jevreji bez državljanstva, a portugalska tajna policija pažljivo nadzire posetioce, trudeći se da niko ne ugrozi neutralnost njihove zemlje. Među likovima su Crnjanski, Aljehin, Antoan de Sent Egziperi ali i Duško Popov, dvostruki agent, poreklom sa ovih prostora, koga će upoznati Ijan Fleming i po uzoru na njega osmisliti lik Džejmsa Bonda...
*Foto: Dušan Todorović
(SEEcult.org)
