Protiv selektivnog sećanja
Izložba umetnice Milice Rakić iz Beograda “Rođena bez razloga”, koja preispituje odnos prema recentnoj prošlosti, a ujedno kritički promišlja trenutnu sliku društva, biće otvorena 3. jula u Centru savremene umetnosti Crne Gore u Podgorici.
Radovi se sastoje iz statičnih ili pokretnih fotografija, pronađenih na internetu, kao i filozofskih, vanvremenskih, često ironičnih i uvek višeznačnih misli koje umetnica postavlja u korelaciju sa istorijom i sećanjem, pre svega kolektivnim sećanjem. Spajajući naizgled nespojivo Milica Rakić stvara veze fotografija i poruka koje uz njih ispisuje, čime one poprimaju novo značenje.
Milica Rakić uvlači publiku u kritički dijalog provokativnim porukama - preuzetim i prilagođenim citatima iz različitih izvora, pisanim savremenim jezikom. Poigrava se rečima, preplitanjem privatnog sa javnim i političkim, prošlost prevodi u sadašnjost na specifičan način, uz obaveznu dozu humora, kritički promišljajući trenutnu sliku društva.
Tako fotografiju Jelene Ćetković (1916-1942), koja je proglašena za narodnog heroja 1952. godine, prati poruka: “Meni je lako ja sam zvezda”, a fotografiju Olge Ban (1926-1943, narodni heroj od 1973. godine) poruka “Hronično sam obolela od zloupotrebe”. Fotografiju Nade Dimić (1923-1942, narodni heroj od 1951) prati poruka “Kosmonauti su jebeno lepi”, a Lizike Jančer (1919-1943, narodni heroj od 1953) “Sanjam da imam kurac umesto leve sise”.
Kako u ličnom, tako i u kolektivnom pamćenju, svesno (ili nesvesno) biramo šta ćemo pamtiti, a šta zaboraviti, Milica Rakić se u svojim radovima bavi obnavljanjem sećanja boreći se upravo protiv selektivnog sećanja, navela je istoričarka umetnosti Ana Panić povodom izložbe “Rođena bez razloga”.
“Dijalog sa prošlošću nikada ne prestaje, istorija se prekraja i piše nanovo, novi heroji, novi branitelji su u modi... Među njima nema heroina, iako se u današnjem novogovoru po važećem pravopisu na zanimanja i titule u ženskom rodu uredno dodaju sufiksi –kinja/-ica/-ka kako bi se uklopili u projektovanu sliku proevropskog društva. Gotovo amblematske fotografije narodnih heroina nisu poznate novim generacijama ‘fitnes’ ideologije, jer žena ponovo postaje samo lep prizor za muške oči, roba koju treba što bolje prodati (udati). Retradicionalizacijom društva posle ratova 90-ih i povratkom na duboko patrijarhalni model, danas više od šest decenija od dobijanja prava glasa, ponovo se borimo za društvo jednakih mogućnosti pod okriljem evropskih vrednosti i standarda. Nisu li to univerzalne vrednosti koje su naše pretkinje već postigle i zašto se stidimo sopstvene antifašističke tradicije odbacujući je kao neželjeno nasleđe?”, navela je Ana Panić.
Izložba “Rođena bez razloga” preispituje tako odnos prema recentnoj socijalističkoj prošlosti i društvu koje je osiguravalo jednakost kao jedan od centralnih principa, makar na nivou teorije i deklarativnih proklamacija.
Promovisana je nova žena koja bi trebalo da odbaci sve “staro” i preobrazi se u samostalnu i samosvesnu osobu. Žensko telo i način njegovog predstavljanja uvek su potvrda poretka, pa nije slučajno što u prvim posleratnim godinama socijalistička država promoviše ženu novog tipa - u ratu partizanku, a u miru aktivistkinju, snažnu i mišićavu udarnicu bez odlika ženstvenosti koja je osuđivana kao malograđanska i buržoaska. Uplivom masovne kulture i potrošačkog društva, tokom 50-ih i 60-ih godina, udarnice i heroine rata i rada gotovo neopaženo silaze sa javne scene, ostavljajući mesta za novu idealizovanu sliku stvarnosti i porodične sreće sa novim i sve dostupnijim kozmetičkim proizvodima i kućnim aparatima koji ženu učvršćuju u njenim tradicionalnim rodnim ulogama.
“Ikonična slika partizanke, ratnice u uniformi, plašila je i same kreatore emancipatorskih ideja, njihove dojučerašnje saborce. Jer kao što kaže Svetlana Slapšak: ‘Žena sa oružjem sama bira...’”, navela je Ana Panić.
Izložba “Rođena bez razloga” upozorava stoga na mogućnost da potiskivanjem, brisanjem i nekritičkim postupcima prema decenijama druge polovine 20. veka možemo očekivati da nam, već sutra, “istorija” ponovo eksplodira u lice.
Izložba će biti otvorena u CSU do 20. jula.
(SEEcult.org)
