• Search form

16.05.2014 | 12:31

Razgovor o Mangelosu

Razgovor o Mangelosu

Razgovor o radu i životu istoričara umetnosti, kritičara i kustosa Dimitrija Bašičevića, poznatog pod umetničkim pseudonimom Mangelos, biće održan 19. maja u Legatu Čolaković, u okviru aktuelnog konkursa za nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2014. godinu, koji je otvoren za mlade umetnike u Srbiji do 27. maja.

U razgovoru o Mangelosu (1921-1987) učestvovaće prof. dr Jerko Denegri, istoričar umetnosti i likovni kritičar, i dr Ivana Bašičević Antić, predsednica Fonda Ilija&Mangelos, kao i istoričari umetnosti i nezavisni kustosi Andrej Bereta i Srđan Tunić, autori projekta “Kustosiranje” udruženja Artikal.

U saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom Remont i Fondom Ilija&Mangelos, razgovor je osmišljen kao prateći program konkursa za nagradu “Dimitrije Bašičević Mangelos”, u cilju promocije i kritičke diskusije o samoj nagradi i značaju jednog od rodonačelnika konceptualne prakse u regionu.

Razgovor o Mangelosu predstavlja važan osvrt na zaostavštinu tog umetničkog profesionalca, a ujedno je prilika da se stručna i šira publika upozna sa njegovim radom koji je prihvaćen kako u regionalnim (ex-YU), tako i u međunarodnim okvirima.

Razgovor će poslužiti kao polazište za diskusiju o radu i nasleđu Mangelosa u lokalnom i međunarnodnom kontekstu – kako za vreme njegovog života, tako i danas.

        *Foto: Dimitrije Bašičević Mangelos, Mon père Ilija (1895-1972), m.8, (première esquisse pour le portrait – m.8), 1971-1977, tempera i zlatni listić na drvenoj tabli, 29 x 24,4 cm

Da Mangelos pripada među najistaknutije predstavnike međunarodne konceptualne umetničke prakse ukazuju i nova stalna postavka u Centru “Žorž Pompidu” u Parizu, na kojoj je izložen i Mangelos, kao i publikacija “Art Conceptuel” koju je 2013. godine objavio taj muzej sa upravo njegovim radom na naslovnoj strani.

U prilog tome govori i nedavno održana samostalna izložba Mangelosa u Parizu, kao i upravo otvorena izložba “Ilija & Mangelos u njujorškoj galeriji St. Etienne, koja obuhvata oko 70 radova tih značajnih umetnika, oca i sina, koji su godinama stvarali pod pseudonimima.

Na njujorškoj izložbi, inače, Dimitrije Bašičević Mangelos i njegov otac Ilija Bašičević Bosilj (1895-1972) prvi put su zajedno predstavljeni van Srbije.

Dimitrije Bašičević Mangelos, rođen 14. marta 1921. godine, školovao se u Šidu, Sremskoj Mitrovici i Vukovaru, a studije istorije umetnosti započeo je u Beču i završio u Zagrebu, gde je diplomirao 1949, a doktorirao 1957. na temu Save Šumanovića.

Profesionalnu karijeru započeo je kao asistent i kustos Moderne galerije i Arhiva za likovnu umetnost u Jugoslovenskoj akademiji nauka i umetnosti, a od 1952. učestvovao je u osnivanju Galerije seljačke umetnosti, čiji je direktor bio do 1965. Organizovao je brojne izložbe naivne umetnosti u zemlji i inozemstvu. Objavljivao je teorijske tekstove i likovne kritike, zalažući se za afirmaciju apstraktne umetnosti. Osim što je pisao značajne tekstove, bio je i suorganizator Salona 54 u Rijeci - prve jugoslovenske izložbe apstraktne umetnosti.

Od 1971. godine rukovodio je novoosnovanim Centrom za film, fotografiju i televiziju. Učestvovao je u organizaciji Novih tendencija, te u uredništvu časopisa Bit i Spot. Objavljivao je teorijske tekstove o fotografiji i organizovao više značajnih izložbi. Poslednje objavljene tekstove posvetio je najmlađoj generaciji likovnih umetnika.

Bašičevićeva umetnička delatnost počela je već u gimnaziji: pisao je poeziju i kratke prozne tekstove. Nešto od toga objavio je posle rata pod pseudonimom. Za vreme rata nastala su i njegova prva likovna dela: paysages de la mort i paysages de la guerre. U 50-im godinama nastale su serije radova (tabula rasa, alphabet, paysages, nostories, grafikoni, negation de la peinture, pythagore). Uzeo je pseudonim Mangelos koji koristi za svoj privatni eksperiment, nazvan noart.

Od 1959. do 1966. godine učestvovao je u delatnosti umetničke grupe Gorgona, koja je dobila ime po jednoj njegovoj pesmi.

Projekat za časopis Gorgona (neizdavanje jednog broja) ostao je nerealizovan.

Najveći broj radova Mangelosa nastao je 60-ih godina. Od 1968. počeo je da učestvuje na izložbama vizualne poezije, a na retrospektivnoj izložbi Gorgone (1977) prvi put je izložio svoje rane radove.

Priredio je samostalne tematske izložbe: Manifesti (1978), Shid-theory (1978), Energija (1979), Retrospektiva (1981).

Tokom 90-ih godina izlagan je u okviru niza samostalnih i grupnih izložbi u svetu.

Danas se njegovi radovi nalaze u prestižnim muzejskim kolekcijama, među kojima su MoMA u Njujorku, Tejt u Londonu, Pompidu u Parizu…

Preminuo je 1987. u Zagrebu.

Mangelosovim imenom nazvana je prestižna nagrada za mlade umetnike u Srbiji koja podrazumeva jedinstvenu mogućnost za rezidencijalni boravak u umetničkom centru ISCP (International Studio and Curatorial Program) u Njujorku i samostalnu izložbu u Beogradu.

Nagrada se dodeljuje za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju, ostvarene u kontinuitetu.

Detalji o načinu prijavljivanja nalaze se na sajtu nagrade "Mangelos", kao i u rubrici “Konkursi” portala SEEcult.org.

Razgovor o Mangelosu u Galeriji-Legatu Čolaković biće održan 19. maja u 18 sati, a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r