Rođena bez razloga, u Požegi
Izložba umetnice Milice Rakić iz Beograda “Rođena bez razloga”, koja preispituje odnos prema recentnoj prošlosti i poručuje da se ona ne sme izbrisati, biće otvorena od 5. do 23. septembra u Gradskoj galeriji Požega, a predstavlja radove koji se sastoje iz statičnih ili pokretnih fotografija, pronađenih na internetu, kao i filozofskih, vanvremenskih, često ironičnih i uvek višeznačnih misli koje umetnica postavlja u korelaciju sa istorijom i sećanjem, pre svega kolektivnim.
Budući da u ličnom, a i u kolektivnom pamćenju svesno (ili nesvesno) biramo šta ćemo pamtiti, a šta zaboraviti, umetnica Milica Rakić se u svojim radovima bavi obnavljanjem sećanja boreći se upravo protiv selektivnog sećanja.
“Dijalog sa prošlošću nikada ne prestaje, istorija se prekraja i piše nanovo, novi heroji, novi branitelji su u modi... Među njima nema heroina, iako se u današnjem novogovoru po važećem pravopisu na zanimanja i titule u ženskom rodu uredno dodaju sufiksi -kinja/-ica/-ka kako bi se uklopili u projektovanu sliku proevropskog društva. Gotovo amblematske fotografije narodnih heroina nisu poznate novim generacijama ‘fitnes’ ideologije, jer žena ponovo postaje samo lep prizor za muške oči, roba koju treba što bolje prodati (udati). Retradicionalizacijom društva posle ratova 90-ih i povratkom na duboko patrijarhalni model, danas više od šest decenija od dobijanja prava glasa, ponovo se borimo za društvo jednakih mogućnosti pod okriljem evropskih vrednosti i standarda. Nisu li to univerzalne vrednosti koje su naše pretkinje već postigle i zašto se stidimo sopstvene antifašističke tradicije odbacujući je kao neželjeno nasleđe?”, navela je istoričarka umetnosti Ana Panić u tekstu povodom izložbe koju je Milica Rakić predstavila ranije u više gradova u Srbiji i regionu.
Preispitujući odnos prema recentnoj prošlosti koja se ne sme izbrisati, izložba “Rođena bez razloga” (Interni monolog u ličnom susretu sa heroinama) ukazuje da je socijalističko društvo osiguravalo jednakost kao jedan od centralnih principa, makar na nivou teorije i deklarativnih proklamacija. Promovisana je nova žena koja bi trebalo da odbaci sve “staro” i preobrazi se u samostalnu i samosvesnu osobu. Žensko telo i način njegovog predstavljanja uvek su potvrda poretka pa nije slučajno što u prvim posleratnim godinama socijalistička država promoviše ženu novog tipa, u ratu partizanku, a u miru aktivistkinju, snažnu i mišićavu udarnicu bez odlika ženstvenosti koja je osuđivana kao malograđanska i buržoaska.
“Uplivom masovne kulture i potrošačkog društva, tokom 50-ih i 60-ih, udarnice i heroine rata i rada gotovo neopaženo silaze sa javne scene, ostavljajući mesta za novu idealizovanu sliku stvarnosti i porodične sreće sa novim i sve dostupnijim kozmetičkim proizvodima i kućnim aparatima koji ženu učvršćuju u njenim tradicionalnim rodnim ulogama. Ikonična slika partizanke, ratnice u uniformi, plašila je i same kreatore emancipatorskih ideja, njihove dojučerašnje saborce. Jer kao što kaže Svetlana Slapšak ‘žena sa oružjem sama bira...’, navela je Ana Panić.
Milica Rakić upozorava da bi potiskivanjem, brisanjem, nekritičkim postupcima prema decenijama druge polovine 20. veka mogli da očekujemo da nam, već sutra, “istorija” ponovo eksplodira u lice. Uvlačeći publiku u kritički dijalog provokativnim porukama - preuzetim i prilagođenim citatima iz različitih izvora, a pisanim savremenim jezikom, Milica Rakić se poigrava rečima, preplitanjem privatnog sa javnim i političkim… Prošlost prevodi u sadašnjost na svoj specifičan način, uz obaveznu dozu humora, kritički promišljajući trenutnu sliku društva.
Spajajući naizgled nespojivo, Milica Rakić stvara veze između fotografija i poruka koje uz njih ispisuje i one poprimaju novo značenje, jer je za pamćenje, kako je navela Ana Panić, neophodan narativ da bi se obnavljalo.
Milica Rakić rođena je 1972. u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a diplomirala je na VŠLPU i ALU u Beogradu. Izlagala je na mnogobrojnim grupnim izložbama u zemlji i svetu, a samostalne izložbe imala je, između ostalog, u Beogradu, Podgorici, Nišu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Smederevu, Kotoru…
(SEEcult.org)
