Sretenjska odlikovanja i za Džonija Depa, Fest, GMS...

Među dobitnicima sretenjskih odlikovanja, dodeljenih 15. februara povodom Dana državnosti Srbije, našli su se i mnogobrojni umetnici i kulturni radnici, uključujući američkog glumca Džonija Depa, koji je bio zvezda ceremonije u Palati “Srbija”, održane uporedo sa protestom ekoloških aktivista u blizini.

Dep je, nakon što mu je Zlatnu medalju za zasluge uručio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zahvalio više puta na toj časti i istakao da “nikada neće izneveriti poverenje” koje mu je ukazano.

Posebno pominjući dugogodišnje prijateljstvo sa filmskim rediteljem Emirom Kusturicom – prošlogodišnjim dobitnikom odlikovanja, Dep je rekao da je svojevremeno bio blagosloven susretom sa tim, kako je naveo, “veoma neobičnim čovekom”, za koga je odmah znao da ne pripada Holivudu.

“Kusturica je postao moj brat. Njegova porodica postala je moja. Gledao sam kako mu deca odrastaju. Od kada smo se upoznali ostvarili smo posebnu vezu i to mnogo govori o čoveku kakav je Kusturica. Kada vas voli, on vas zaista voli. Kada vas ne voli, on vas zaista ne voli. To mi se sviđa kod njega – kaže šta misli. I veruje u sada”, rekao je Dep, dodajući da je u Srbiji dovno to što ljudi smatraju da je svrha života u tome da se iskoristi sadašnji trenutak. “Suština je slaviti trenutak. To sam saznao od mnogih toplih duša koje sam upoznao u ovoj diuvnoj zemlji”, rekao je Dep, ističući da će – koliko god može, posebno zajedno sa Kusturicom, učiniti sve da doprinese dovođenju novih poslova i otvaranju novih radnih mesta.

Povodom rada na animiranom serijalu Puffins Impossible, proizvedenom i produciranom u Srbiji, Dep je rekao da je radio sa “spektakularnom ekipom”, i koja “ni u jednom trenutku nije bila umorna, iako su svi bili iscrpljeni” .

“Verujem da postoji dosta talenta ovde, koji će se tek pojaviti. Radujem se što ću biti deo toga i nadam se da ću biti deo toga!”, rekao je Dep i posebno zahvalio Vučiću, uz obećanje da će ostati dosledan i učiniti sve što je u njegovoj moći da ta medalja bude otelotvorenje njegove odanosti i posvećenosti.

Dep je rekao i da ima strast prema mnogo čemu u Srbiji, pominjući ćevape i šljivovicu, koju bi voleo da proba. Istakao je i da je u Srbiji mnogo toga dobio, pa i “novi život”, koji mu je Kusturica dao. “Sada sam bukvalno na ivici novog života i sviđa mi se ovaj početak. Voleo bih da taj početak bude baš ovde, u Srbiji, ako me želite, naravno”, rekao je Dep, koji je Zlatnu medalju dobio za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti filmske umetnosti i promociju Srbije u svetu.

Kompanije Iervolino Studios (IES) i Archangel Digital Studios (ADS) Miloša Bikovića, koje su sarađivale sa Depom na animiranom serijalu Puffins Impossible, čestitale su mu na odlikovanju, izrazivši uverenje da je čitav njihov projekat ogroman podstrek za domaći kreativni sektor.

Dep je, kako su istakle, prisustvom na promociji serijala u oktobru 2021. u Beogradu uticao da se srpska kreativna industrija promoviše na globalnom nivou.

Džoni Dep sa predstavnicima kompanija IES i ADS, foto: promo

U ime svih odlikovanih, zahvalila je diretorka Galerije Matice srpske u Novom Sadu Tijana Palkovljević Bugarski, ističući da odličja imaju ceremonijalnu funkciju, ali su, što je važnije, izraz podrške, uvažavanja i potvrde rada. Ona je rekla da svaka država, pa i Srbija, sagledava sve što je obeležilo proteklu godinu i vrednuje ostvarene rezultate i sveukupni doprinos pojedinaca i ustanova.

“Taj pogled usmeren je na maticu, Srbiju, ali i na celokupan srpski kulturni i duhovni prostor. Tako postavljen zadatak sigurno nije jednostavan, ali je ključan za formiranje nacionalnog identiteta, jer samo ono što je temeljno i snažno ostavlja trag u vremenu, postaje svetionik za budućnost”, rekla je Tijana Palkovljević Bugarski, konstatujući da su među odlikovanima i onih kojih, nažalost, više nema, ali je je njihovo delo vredno pamćenja. Posebno je tom prilikom pomenula direktora Beogradske filharmonije i svog prijatelja Ivana Tasovca.

Ističući da GMS obeležava 175 godina postojanja, kao jedan od najstarijih nacionalnih muzeja u Srbiji, koji baštini vrednu kolekciju srpske umetnosti nastalu u periodu od 16. do 21. veka, Tijana Palkovljević Bugarski naglasila je da GMS čuva, proučava i izlaže umetnička dela, ali sa istom pažnjom neguje i ideje svojih osnivača - veru u vrednost pojedinca i važnost njegovog zadužbinarskog i svakog drugog delovanja za opšte dobro koje menja društvo na bolje.

“GMS  svojom kolekcijom ukazuje na osobenosti srpske nacionalne kulture i istovremeno sagledava njeno mesto u širem evropskom kontekstu. Umetničko blago je odličje GMS, a Matičina galerija je odličje srpske države. Na isti način svaki pojedinac i svaka ustanova su odličje države koja o njima brine i koja im je danas dodelila odlikovanje. To je potvrda da je država satkana od istaknutih pojedinaca, posvećenih inteletualaca, kao i čvrsto utemljenih ustanova, koji svi zajedno stvaraju, čuvaju i promovišu  nacionalne vrednosti. GMS, ustanova koja neguje kulturu sećanja, dobijeni orden odložiće u svoju zbirku odlikovanja kao dokument budućim generacijama o vrednostima sadašnjeg vremena i ulogama GMS u njemu”, poručila je Tijana Palkovljević Bugarski, koja je u ime GMS preuzela Sretenjski orden prvog stepena.

Sretenjski orden prvog stepena dobili su i: Manastir sveti Prohor Pčinjski - za naročite zasluge u očuvanju i negovanju pravoslavlja i tradicije srpskog naroda, a povodom 950 godina postojanja, Srpska čitaonica u Irigu – za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja za Srbiju i njene građane, a povodom 180 godina postojanja, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu – za naročite zasluge  u oblasti kulture, a povodom 160 godina postojanja, Narodno pozorište Užice – za naročite zasluge u oblasti kulture, a povodom 160 godina od prve predstave, Narodno pozorište Niš - za naročite zasluge u oblasti kulture, a povodom 135 godina postojanja, te Srpska književna zadruga - za naročite zasluge u očuvanju nacionalnog i kulturnog identiteta, a povodom 130 godina postojanja.

Sretenjskim ordenom drugog stepena odlikovano je kompanija "Borba" - za naročite zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, a povodom 100 godina postojanja, dok su Sretenjski orden trećeg stepena dobili: Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu – za naročite zasluge u prosvetnoj delatnosti, kulturnom i pedagoškom radu u oblasti muzičke umetnosti, a povodom 85 godina postojanja i Istorijski institut u Beogradu - za naročite zasluge u oblasti istorijskih nauka, a povodom 75 godina postojanja.

Ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena odlikovani su posthumno, između ostalih, dugogodišnji direktor Beogradske filharmonije i bivši ministar kulture Ivan Tasovac – za naročite zasluge za Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, kao i slikar i akademik Vladimir Vlada Veličković.

Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena odlikovana je prof. Radmila Tonković, autorka enciklopedije "Nebeske heroine sveta", a Ordenom Karađorđeve zvezde trećeg stepena odlikovani su: pozorišni i filmski glumac i dugogodišnji bokserski komentator Slaviša Čurović, te učiteljica srpskog jezika i kulture u OŠ “Gvozd" u Vrginmostu i v.d. direktora biblioteke i čitaonice "Simo Mraović Gvozd" Senka Crevar - za naročite zasluge i postignute rezultate u očuvanju kulturnog, etničkog, istorijskog i verskog identiteta Srba na Kordunu i Baniji.

Zlatnom medaljom za zasluge odlikovani su i holivudski producent Dobrivoje Tanasijević - Den Tana, istaknuti sportski radnik, glumac i ugostitelj - za izuzetne zasluge u javnim delatnostima i promociju Srbije u SAD, izraelski filmski producent Ram Bergman - za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti filmske umetnosti i promociju Srbije u svetu, pozorišni, televizijski i filmski glumac Vuk Kostić - za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume, te Međunarodni filmski festival FEST u Beogradu - za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima, posebno u oblastima filmske umetnosti, Udruženje "Klub studenata tehnike" (KST) - za izuzetne zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima, kao i Muzej žrtava genocida - za izuzetne zasluge i postignute rezultate u očuvanju sećanja na žrtve genocida.

Među dobitnicima Zlatne medalje za zasluge su i pisac, esejista i književni kritičar Gojko Đogo - za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti književnosti, pesnik i esejista Rajko Petrov Nogo, profesor, pijanista i radnik u kulturi Nikola Rackov, jedan od osnivača Saveta evropske smotre srpskog folklora dijaspore i Srba u regionu Srđan Tatić, prevodilac sa japanskog Hiroši Jamasaki Vukelić, Zadužbina “Dositej Obradović", te posthumno pevači narodne muzike Marinko Rokvić i Merima Njegomir, glumci Boris Komnenić, Dara Čalenić i Nenad Nenadović, te književnik Radovan Beli Marković i modna kreatorka Mirjana Marić.

*Foto: IES/screenshot

(SEEcult.org)