• Search form

20.06.2014 | 23:59

Svetski dan muzike

Svetski dan muzike

Svetski dan muzike, 21. maj, obeležava se na trgovima, ulicama i u parkovima širom sveta od 1982. godine, prvog dana leta, a tradicionalno će biti proslavljen različitim programima i u Beogradu, uključujući svečani koncert na platou ispred Narodne biblioteke Srbije na kojem će učestvovati više od 90 muzičara.

Koncert ispred NBS će početi kompozicijom “Ne nama, gospode – 400 godina kasnijePredraga Repanića, kompozitora i redovnog profesora Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu. Ta kompozicija nastala je u želјi da ove godine premijerno bude izvedena kao svojevrsna himna Svetskog dana muzike, u interpretaciji Mešovitog hora FMU, pod dirigentskom palicom Ivana Markovića.

Posetioci će biti u prilici da tokom koncerta, koji počinje u 18 sati, uživaju u različitim muzičkim žanrovima - od renesanse do savremene muzike, u izvođenju gitaristkinje Amalije Miler, kamernog orkestra muzičke škole “Josip Slavenski” u Beogradu, gudačkog kvarteta FMU i hora “Ekvilibrijum”.

Ne nama, Gospode – 400 godina kasnije” parafraza je na kanonsku temu “Non nobis, Domine” (William Byrd) koji za Repanića, kako je izjavio, predstavlja dugogodišnju teorijsko-analitičku, a u novije vreme i stvaralačku preokupaciju.

Budući da se oko porekla i autorstva kanona i danas vode žučne polemike u muzikološko-teorijskim krugovima, vremenom se i Repanić uklјučio u problematiku na tu temu svojim teorijskim radovima kako bi kroz sveobuhvatni prilaz i polifonu analizu po originalnoj metodologiji rasvetlio nejasnoće, razrešio nedoumice i nadopunio nedorečenosti koje se vezuju za poreklo, autorstvo i načine izvođenja tog čuvenog i inspirativnog kanona.

Nakon istorijsko-stilskog sagledavanja i analitičkog rada, rezultati istraživanja su mu inicirali želјu da savremenoj publici u zvučnoj realizaciji prikaže neke od novootkrivenih mogućnosti za izvođenje tog kompleksnog kanona. Ta inicijacija se zatim proširila i na pokušaj da putem kompozitorske intervencije dođe do novog zvuka kroz savremenu kanonsku obradu teme. Tematski fokus se 2010. godine proširio sa muzičkog na šire (naučno)-umetničko polјe osmišlјavanjem multidisciplinarnog i multimedijalnog projekta “Paralelne kvinte”. Za rad na projektu (izložba slika, fotografija, stručnih tekstova i komentara, koncerti (koncertna izvođenja originalnog kanona (komponovan oko 1610. godine), novootkrivenih rezolucija i sopstvene parafraze na kanonsku temu Vilijama Birda, u kojima su do sada učestvovali horovi Krsmanac i Collegium musicum, inspirisala ga je jedna slična priča (paralela) iz sveta likovne umetnosti, o, tek od skoro navodno razrešenoj misteriji oko porekla i autorstva čuvenih slika “Sveti Franja u meditaciji”, od kojih jedna zasigurno pripada Karavađu, čija 400-godišnjica smrti je takođe obeležavana u 2010.

Nova parafraza (četvrti kanonski krug) predstavlјa finalni deo (čin) tog projekta i komponovana je kao kanonski venac od nekolioko striktnih kanonskih tokova, sa slobodnom (zatvarajućom) kodom, po prvi put za realni četvoroglasni mešoviti hor a cappella (suprotno mišlјenu uvreženom u teorijskim krugovima da nisu moguće validne rezolucije ovog kanona u kasnorenesansnom strogom kontrapunktskom stavu iznad troglasa).

Povodom Svetskog dana muzike, na platou ispred Kulturnog centra Beograda nastupiće Dečji hor i Simfonijski orkestar Dečjeg kulturnog centra Beograd (DKCB), pod dirigentskom palicom Nevene Ivanović i Radana Jovanovića.

Hor DKCB-a okuplja talentovanu decu predškolskog i osnovnoškoslkog uzrasta, koja u oblasti pevanja pokazuju posebnu nadarenost, kreativnost i ljubav prema muzici. Nastupali su na mnogim manifestacijama i festivalima kao što su Radost Evrope, Kalemegdanski sutoni, Dečji sajam, Ulica otvorenog srca, Svetosavska akademija, Frankofonija i drugi. Hor je dobitnik prvih nagrada na republičkim horskim takmičenjima i festivalima, kao što su FEDEHO i Horovi među freskama. U aprilu ove godine osvojili su prve nagrade na festivalu “Ćirilo i Metodije” u Moskvi i druge nagrade na Festivalu “Zvuči Moskva”. Prošle godine izdali su prvi CD “Pesme sveta”.

Simfonijski orkestar DKCB, koji čine stidenti FMU i učenici srednjih muzičkih škola, formiran je početkom 2014. godine na inicijativu v.d. direktora DKCB-a Olivere Ježine.

Orkestar vode Jovana Lađević (klarinet) i Radan Jovanović (dirigent), a okuplja 40 članova, a njegovo formiranje deo je nove programske politike DKCB-a, čiji je cilj pružanje podrške mladima koji na taj način imaju priliku da javno nastupaju i da pokažu talenat.

Povodom Svetskog dana muzike, biće otvorena i letnja bašta Das Boot-a, a u bašti Kuće kralja Petra na Senjaku umetnička asocijacija Art Link organizuje koncert na otvorenom, na kojem će nastupiti mladi talenti u okviru muzičkog ciklusa “ArtLink - Societe Generale”.

Koncert će otvoriti najperspektivnija mlada umetnica u Srbiji, čelistkinja Irena Josifoska, dobitnica nagrade koju dodeljuju ArtLink i Societe Generale. Potom će nastupiti mladi umetnici koji su izabrani na audicijama, a predstaviće se u ansamblima koji su nastali kao plod saradnje i rada u okviru ArtLink programa.

Na repertoaru će biti dela Baha, Bokerinija za flautu i gudače, Sarasatea za violinski duo, Šumana, Čajkovskog i premijerno delo mladog talentovanog pijaniste koji će se predstaviti i u ulozi kompozitora Dušana Dakića.

I Narodno pozorište u Beogradu obeležava Svetski dan muzike – trodnevnim programom na Velikoj sceni, koji obuhvata Pučinijeve opere “Madam Baterflaj” i “Toska”, te koncert polaznika Operskog studija “Borislav Popović”.

Program je počeo 19. juna operom “Madam Baterflaj” sa kiparskom umetnicom Marijom Papajoanu i italijanskim dirigentom Lorencom Koladonatom. Na sam Svetski dan muzike biće izvedena i opera “Toska”, sa gošćom sa Kipra.

Za 22. jun, u matine terminu u podne, najavljen je koncert polaznika Operskog studija "Borislav Popović" Narodnog pozorišta u Beogradu.

Svetski dan muzike ustanovlјen je na predlog nekadašnjeg ministra kulture Francuske Žaka Langa, koji je obavalјujući tu dužnost shvatio da se u njegovoj zemlјi mnogo lјudi bavi muzikom bilo da sviraju, amaterski ili profesionalno, neki instrument, pevaju u horovima, samo za "svoju dušu" ili na ulici za prolaznike.

Lang je predložio da se najduži dan u godini - dan letnje ravnodnevnice, širom Francuske proslavlјa muzikom, besplatnim koncertima amatera i profesionalca, pojedinaca i udruženja, dece i odraslih, rokera, šansonjera, džezera, klasičara.

Evropska povelјa o prazniku muzike potpisana je 1997. godine u Budimpešti.

Potpisnice su bile Francuska, Češka, Španija, Italija, Grčka i Turska, a u međuvremenu im se pridružilo još oko 100 zemalјa, uklјučujući i Srbiju.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r