• Search form

05.03.2018 | 09:45

Trijumf Del Tora na dodeli Oskara

Trijumf Del Tora na dodeli Oskara

Fantastična romansa “Oblik vode” meksičkog reditelja Giljerma del Tora dobila je Oskara za najbolji film na 90. dodeli nagrada Američke filmske akademije u Holivudu, na kojoj je i Del Toro nagrađen za režiju tog filma koji je i imao najviše – čak 13 nominacija. Bez mnogo iznenađenja dodeljene su i nagrade u ostalim kategorijama, uključujući Oskara za najboljeg glumca koji je otišao Geriju Oldmanu za ulogu Vinstona Čerčila u filmu “Najmračniji čas”, te za glavnu glumicu, kojom je proglašena Frensis Makdormand za ulogu majke u “Tri bilborda ispred Ebinga u Misuriju” Martina Makdone.

Del Toro je osvojio pozlaćenu statuetu Američke filmske akademije posle četiri nominacije, a emotivan govor, kojim je naglasio da je imigrant, posvetio je i problemu podela u društvu. “Ja sam imigrant, kao i mnogi od vas… U poslednjih 25 godina živim svuda, delom ovde, delom u Evropi… Najveća stvar koju naša industrija može da učini jeste da obrišemo tragove u pesku i to treba nastaviti i kada nam svet kaže da ih učinimo dubljim”, poručio je Del Toro. Novinarima u bekstejdžu je izjavio da smatra izuzetno važnim kada god neko iz Meksika demonstrira šta donosi svetskoj sceni u bilo kojoj formi – sportu, nauci, umetnosti i kulturi… “Kada to uradimo, važno je da se setimo odakle smo i da odamo počast svojim korenima i zemlji”, rekao je Del Toro, koji je nagradu za najbolji film posvetio na ceremoniji svim mladim autorima koji, kako je istakao, pokazuju kako se stvari odvijaju u svim zemljama širom sveta.

Za razliku od Oldmana, koji je izjavio da je nagrada za ulogu Čerčila “dvostruko specijalna” i da mu predstavlja “nezaboravno iskustvo”, Makdormandova je već ranije osvojila Oskara za ulogu u filmu “Fargo”, a u govoru na ceremoniji zauzela se za rodnu ravnopravnost i pozvala sve žene da ustanu, što su i učinile.

Za ulogu u “Tri bilborda” nagrađen je i Sem Rokvel – za najbolju mušku sporednu ulogu, dok je Oskara za najbolju sporednu glumicu dobila Alison Dženi za ulogu u filmu “Ja, Tonja”, a izazvala je smeh kada je, za razliku od uobičajenog maratonskog zahvaljivanja, rekla da je sve sama postigla i da nema kome da zahvali.

Oskara za najbolji adaptirani scenario dobio je Džejms Ajvori za dramu “Zovi me tvojim imenom”, dok je za najbolji originalni scenario nagrađen Džordan Pil za debitantsko ostvarenje “Beži!”.

Drama o Drugom svetskom ratu “DenkerkKristofera Nolana, koja je imala osam nominacija, osvojila je Oskara za montažu zvuka (Ričard King i Aleks Gibson) i miks zvuka (Greg Lendejker, Gari Rico i Mark Vajngarten).

Pobednički film “Oblik vode” odneo je nagradu za najbolji produkcioni dizajn (Pol Ostenberi i Džef Melvin).

Oskara za najbolji kostim osvojio je Mark Bridžis za film “Fantomska nitPol-Tomasa Andersona, koji je bio najtraženiji naslov proteklog 46. Festa.

Za šminku i frizuru nagrađeni su Dejvid Malinovski, Lusi Sibik i Kazuhiru Cuđi za film “Najmračniji čas” u kojem su pretvorili Oldmana u Čerčila.

Za najbolju fotografiju, posle čak 14 nominacija, konačno je nagrađen Rodžer Dikins – za “Blejd raner 2049”, film koji je odneo i Oskara za najbolje vizuelne efekte i za montažu (Li Smit).

Za najbolju muziku nagrađen je kompozitor Aleksandar Depla za “Oblik vode”, a najbolja originalna pesma je “Remember Me” iz animiranog filma “Koko” studija Piksar, koji je proglašen najbolim animiranim dugometražnim ostvarenjem.

Za kratki animirani film “Draga košarko” Oskara su osvojili Glen Kin i legenda NBA Kobi Brajant.

Najboljim dugometražnim dokumentarcem proglašen je “Ikar” u produkciji Netfliksa o doping skandalu u Rusiji, a nagrada je uručena Brajanu Fogelu i Denu Koganu.

Najbolji kratkiokumentarni film je “Raj je saobraćajna gužva na putu 405Frenka Stifela, a najjboljim kratkim igranim filmom proglašeno je “Tiho dete”.

Oskara za najbolji strani film odneo je čileanski “Fantastična ženaSebastijana Lelia.

Celokupna lista dobitnika.

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r