U slavu Godara u Kinoteci
Jugoslovenska kinoteka odaje počast nedavno preminulom velikanu francuskog i svetskog filma Žan-Liku Godaru izborom njegovih uticajnih filmova, počev od "Prezira" (1963), prikazanog 10. oktobra u prepunoj sali "Makavejev".
Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar izjavio je da je "Prezir" ilustrativan za čitav Godarov opus. "To delo bilo je predmet analize mnogih kritičara tokom mnogih godina“, rekao je Košar.
Košar je izrazio zadovoljstvo i time što je program posvećen Godaru koincidirao sa svečanošću na kojoj je prethodno u francuskoj ambasadi imao čast da odlikuje direktora Jugoslovenske kinoteke Jugoslava Pantelića Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza, u znak zahvalnosti za sve što je učinio za jačanje francusko-srpskih veza u oblasti filma.
Uoči projekcije, Pantelić je održao interesantno predavanje o Godaru i francuskom novom talasu.
"Započevši svoju filmsku avanturu kao kritičari čuvenog lista Cahiers du cinema (Filmske sveske), mladi entuzijasti - Erik Romer, Fransoa Trifo, Žan-Lik Godar, Žak Rivet i Klod Šabrol prepoznali su krizu francuskog, pa i evropskog filma, koji im se činio suviše literarnim, pretencioznim i elitističkim, a bili su i među prvima i svakako najzaslužniji za redefinisanje načina na koji posmatramo Holivud, u kome su videli dinamiku i vitalnost. Započeto u tekstu kao teorija, nastavili su u filmskoj praksi, snimajući slobodno, inovativno, rušeći stare i gradeći nove konvencije. Evropski film je postao direktniji, aktuelniji, angažovaniji i razigraniji, a Holivud, u koji su mladi kritičari gledali kao uzor, pozajmio je nešto od tog modernog izraza kako bi prevazišao sopstvenu krizu šezdesetih. Francuski novi talas zapljusnuo je tako oba kontinenta, ukrštajući i transformišući dve filmske tradicije“, istakao je Pantelić.
Prema njegovim rečima, Godar je otišao nekoliko koraka dalje od ostalih "trudeći se neprestano da svoj izraz iznova ruši i gradi, te se danas i ne može govoriti o jednom Godaru, već o mnoštvu dovoljno sličnih, ali i dovoljno različitih filmskih univerzuma“.
"Godar je širio polje filmskog izraza, često i preko granica medija, te ga danas možemo tražiti i van okvira sedme umetnosti. Njegova sklonost hibridnim formama, estetika gomilanja materijala, neprestana igra fikcije i dokumentarnosti, obraćanje u kameru, nekonvencionalno korišćenje zvuka i montaže, pa čak i toliko puta isticani džamp-katovi u filmu Do poslednjeg daha, danas su podrazumevajući deo ne samo komercijalnih filmova, već i estetike koja se neguje na Jutjubu i Tik-toku. Zato iz sadašnje tačke gledišta posmatrano, Godar nije bio samo vizionar jedne vrste umetnosti, već mnogo šire od toga, a njegov značaj postaje još relevantniji u ovom trenutku kada izgleda da je film ponovo u stvaralačkoj krizi i da vapi za energijom novih izražajnih formi koje cvetaju na internetu“, ocenio je, između ostalog, Pantelić.
Pominjući da su mnogi mediji vest o Godarovoj smrti opisali kao kraj jedne ere i kao definitivni završetak procvata sedme umetnosti, koji je započeo u drugoj polovini 20. veka, Pantelić je ocenio da je ta procvat zapravo završena mnogo pre, a Godarova smrt nas je na tu činjenicu samo simbolično podsetila.
Uveren da je to i prirodno, te film neće nestati, ali da se uvek mora menjati, Pantelić je ocenio i da je svako žaljenje za prošlim vremenom ne samo izlišno, već i pogrešno. Bilo kakvo lamentiranje, kako je dodao, ne ide uz pomen autora koji se trudio da bude permanentni revolucionar.
Projekcija filma "Prezir", sa Brižit Bardo i Mišelom Pikolijem u glavnim ulogama, bila je rasprodata, a više desetina posetilaca ostalo je bez karata.
Nova prilika da se ovaj film vidi na velikom platnu biće 14. oktobra, u okviru ciklusa Velikani svetskog filma.
Od 13. do 16. oktobra u sali "Makavejev“ prikazivaće se izbor iz Godarovog bogatog opusa: "Do poslednjeg daha" (1960), "Živeti život" (1962), "Neobična banda" (1964), "Ludi Pjero" (1965)...
Čuveni francusko-švajcarski filmski reditelj Žan-Lik Godar preminuo je 13. septembra u 92. godini.
(SEEcult.org)
