U slavu Olivere Marković
Izložba posvećena Oliveri Marković (1925-2011) u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu predstavlja život i delo te dive srpskog glumišta 20. veka kroz fotografije, plakate i citate, uz filmske inserte i muziku sa ploča.
Izložba “Olivera Marković izbliza” autorke dr Milje Stijović otvorena je 20. maja, u Noći muzeja, a posetioci mogu da je pogledaju do kraja avgusta u foajeu Jugoslovenske kinoteke.
Pored fotografija mnogobrojnih likova koje je Olivera Marković tumačila, pažnju privlače i filmski plakati. Za ovu priliku odabrano ih je 12, od kojih je pet originalnih iz bogate kolekcije Kinoteke.
U jednoj vitrini izložene su singl ploče sa šlagerima koje je pevala Olivera Marković, a pored je kabinet gramofon “His Masters Voice” iz Kinotekine zbirke tehničkih predmeta. Tu je i njena kutija za nakit, pozajmljena iz Narodnog pozorišta, koju je poklonio njen sin, reditelj Goran Marković.
“Osnovna ideja bila je da prikažemo kompletnu delatnost Olivere Marković, tako da je naša izložba koncipirana u četiri celine. Posle njene smrti kustos Muzeja pozorišne umetnosti Mirjana Odavić napravila je izložbu u kojoj se fokusirala na njenu pozorišnu karijeru. A kako je Kinoteka kuća filma hteli smo da prikažemo i njen rad na filmu, na televiziji, a takođe njen glas koji je bio izuzetan”, navela je istoričarka umetnosti Milja Stijović povodom izložbe.
Postavka uključuje i tri videa koji se neprestano emituju – o filmskom, televizijskom i pozorišnom stvaralaštvu Olivere Marković, kao i audio snimke sa njenim pesmama.
“Posebno sam ponosna što smo uspeli sa dizajnerima da napravimo vremensku liniju koja označava upečatljive godine iz njenog života i umetničke igre, koja je veoma bogata. Trudili smo se da sve bude dvojezično”, dodala je autorka izložbe.
Predstavljena je i kompletna filmografija, zatim lista pozorišnih uloga koju je Jugoslovenska kinoteka dobila od Mirjane Odavić, a tekstualno su predstavljene i mnogobrojne nagrade koje je dobila.
Umetnica raskošnog dara Olivera Marković nije imala fah, već je igrala najraznovrsnije uloge, dajući svakoj od njih pečat svoje prirode, a kako je sama govorila, “najviše je, i najbolje, igrala žene od krvi i mesa, prave žene”.
“Te uloge su mi ležale i najviše sam ih volela:, izjavila je jednom prilikom Olivera Marković, dobitnica dve nagrade za životno delo – “Slavice” (kasnije preimenovane u “Pavle Vuisić”) u oblasti filma i Dobričinog prstena u oblasti pozorišta.
Olivera Marković osvojila je i dve Zlatne arene u Puli - 1964. za ulogu Marije u filmu “Službeni položaj” Fadila Hadžića i 1983. za nedoljivu epizodnu ulogu Tetke u “Balkan ekspresu” Branka Baletića.
Slavni poljski reditelj Andžej Vajda angažovao ju je za “Sibirsku ledi Magbet”, a posebno poglavlje u njenom filmskom opusu predstavljuju i uloge u filmovima koje je režirao njen sin Goran Marković – “Nacionalna klasa”, “Majstori, majstori”, “Variola vera”, “Sabirni centar”...
Olivera Marković preminula je 2. jula 2011. u rodnom Beogradu u 87. godini.
Dizajn izložbe u Kinoteci kreirali su Vuk Popadić i Miroslava Vuković iz “Sinergija dizajna”.
(SEEcult.org)
