Uspeh Ilićevog Roboaction 7
Performans “Roboaction 7” Dragana Ilića, izveden nedavno u okviru Nacionalne nedelje robotike u Muzeju nauke u Bostonu, izazvao je ogromno interesovanje, a prema rečima tog beogradsko-njujorškog umetnika, videlo ga je čak više od 1.500 ljudi. Prema rečima Ilića, to je do sada najbrojnija publika koja se okupila prilikom izvodjenja performansa iz serijala “Roboaction”, uključujući nedavno učešće na prvom Međunarodnom festivalu video umetnosti (VFFF) u Ambatu u Ekvadoru (Roboaction 6) i nešto ranije u Kvins muzeju u Njujorku (Roboaction 5).
Performans “Roboaction 7” Dragana Ilića, izveden nedavno u okviru Nacionalne nedelje robotike u Muzeju nauke u Bostonu, izazvao je ogromno interesovanje, a prema rečima tog beogradsko-njujorškog umetnika, videlo ga je čak više od 1.500 ljudi.
Prema rečima Ilića, to je do sada najbrojnija publika koja se okupila prilikom izvodjenja performansa iz serijala “Roboaction”, uključujući nedavno učešće na prvom Međunarodnom festivalu video umetnosti (VFFF) u Ambatu u Ekvadoru (Roboaction 6) i nešto ranije u Kvins muzeju u Njujorku (Roboaction 5).
“Bilo je fantastično, a organizatori su mi preneli da je bilo oko 30.000 posetilaca za tri dana. Moj performans je videlo oko 1.500 ljudi, što je najbrojnija publika koju sam ikada imao”, rekao je Ilić za SEEcult.org iz Njujorka, najavljujući i skori dolazak u Beograd.
Ilić istražuje serijalom “Roboaction” korišćenje veštačke inteligencije za kreiranje umetničkog rada.
Robot je tokom interaktivnog crtačkog performansa “Roboaction 7” poslužio kao umetnik i snimatelj, a delovao je vodjen sopstvenom, veštačkom inteligencijom i na osnovu daljinskog upravljača u rukama samog Ilića, kao njegova produžena ruka.
Prema rečima Ilića, prvi put od kada je započeo seriju radova “Roboaction” zadovoljan je crtežom koji je nastao kao rezultat rada robota.
Performans je izveden 17. aprila u okviru Nacionalne nedelje robotike (National Robotics Week) u Muzeju nauke u Bostonu, odnosno “Robot Block Party”, koja je obuhvatila prezentacije, video projekcije i izložbe dizajna robota.
Prema navodima Stevana Vukovića, u zapadnoj civilizaciji tradicionalno se smatra da su ljudska bića jedinstvena i da direktno kontrolišu fizičku okolinu. Danas, kada se živa bića mogu simulirati, genetički fabrikovati, snabdeti veštačkim sećanjem i iskustvima.., ljudsko telo, kao vozilo ljudske duše, postaje samo deo kreativnog procesa.
Sprave koje obično služe kao produžetak ljudske ruke, kao što su olovke, četke, flomasteri i tube boje, pričvršćuju se za daljinski kontrolisanog robota, čime se dodatno udaljuju od samog umetnika.
Autorstvo performansa tako se deli izmedju svih učesnika koji mu prisustvuju - umetnika, koji stvara crtački kontekst, i same publike kojoj se daje moć kontrole nad robotom opremljenim za crtanje u minimalističkom okruženju galerijskog prostora.
Ceo pod galerije zapravo je veliki papir za crtanje na kojem ostaju tragovi, bilo publike, bilo robota.
Ograničenja ljudskog tela, koja su smeštena u odredjeni prostor pokreta i akcija, inspiracija su za kreiranje veštačke inteligencije.
Umetnik predstavlja tako čoveka u kontekstu tehnološki predodredjene civilizacije, naveo je Vuković, dodajući da “Roboaction 7” istražuje pre svega odnos mehaničke proteze i njenog organskog korisnika, odnosno kreativni akt i njegovu prostu mehaničku reprodukciju, kao i odnos individualnog tela umetnika i kolektiva kojem pripada.
Ilić je početkom februara ove godine izveo i performans “Roboaction 6” na prvom Međunarodnom festivalu video umetnosti (VFFF) u Ambatu u Ekvadoru, a nešto ranije se predstavio radom “Roboaction 5” u Kvins muzeju u Njujorku. Robot je tom prilikom jedno vreme slušao komande koje mu je Ilić slao daljinskim upravljačem, a potom je nastavio akciju vođen sopstvenom, veštačkom inteligencijom, postavši svojevrsna zvezda čitavog performansa.
Publika je tako imala priliku da se na licu mesta uveri u zavisnost današnje kulture od tehnologije - u vremenu u kojem su mašine i gadžeti postali sastavni deo našeg života, a sprave kao što su iPhone, Ipod, Kidnles i drugi kompjuteri, postali su produžeci naših tela i našeg uma.
Prema navodima njujorške istoričarke umetnosti Beth S. Gersh-Nesic, Ilićev “RoboAction” komentar je te međuzavisnosti u kontekstu kreativnog impulsa, postavljajući pitanje da li su današnji umetnici spremni da se odvoje čak i od fizičkog užitka kreativnosti i pristanu na surogate.
Rođen 1948. u Grockoj, Ilić od 1977. živi i radi u Njujorku, gde je zauzeo važno mesto u krugovima tada veoma aktivnog umetničkog pokreta vezanog za Ist Vilidž, u kojem je sarađivao sa umetnicima i kritičarima poput Kiki Smit (Smith), Davida Vojnarovica (Wojnarowicz) ili Karla Mekormika (Carlo Mcormick).
U Australiji je boravio 70-ih godina, a samostalno izlazze od 1974. godine ssirom sveta.
Učestvovao je, između ostalog, na grupnim izložbama “Deset jugoslovenskih umetnika” (Njujork, 1982), “Dokumenta 7” (predstavljanje galerije “Fashion Moda”, Kasel, 1982), “Ist Vildž u Santa Barbari” (Santa Barbara Museum of Modern Art, 1984), “20000 skulptura” (Galerija Civilian Warfare, Njujork, 1984), “Terminal Njujork” (Galerija Semafor. Njujork, 1985)…
Prošle jeseni otvorio je u Ritopeku kod Beograda svoj International Test Site (ITS-Z1), jedinstvenu eksperimentalnu umetničku laboratoriju i arhitektonski kompleks na vrhu brda na obali Dunava, koja je osmissljena kao izložbeni, radionički i rezidencijalni prostor za programe umetnika i kustosa iz zemlje i sveta.
Radeći i boraveći poslednjih godina na relaciji Njujork-Beograd, Ilić gradi ITS sopstvenim sredstvima, kao “work in progress” projekat zasnovan na arhitekturi kao procesu i ideji da živi u večitoj transformaciji. Jedinstvena arhitektonska celina na ovim prostorima i svojevrsni vidikovac sa veličanstvenim pogledom u spektru od 360 stepeni (na Pančevo i obalu Dunava, odnosno Avalu), ITS je i svojevrsna zadužbine samog umetnika koji je i protekle dve godine okupljao na tom prostoru i predstavljao radove eminentnih svetskih umetnika koji u različitim formama ispituju koegzistenciju visoke tehnologije i ljudskog tela.
Među njima je, u maju 2007. bio i poznati australijski umetnik Stelark (Stelarc), koga je Ilić upoznao 1985. godine u Ist Vilidžu u Njujorku.
Sajt Ilića je www.draganilic.org, a zastupljen je i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org
*Foto: Roboaction 7 (Dragan Ilić)
(SEEcult.org)
