Vesna Pećanac otvorila 35. Herceg Novi
Glumica Vesna Pećanac, zvezda filmova Živka Nikolića “Lepota poroka” i “Čudo neviđeno”, čija je teška socijalna situacija uznemirila javnost u regionu ranije ove godine, otvorila je 22. avgusta 35. Filmski festival Herceg Novi – Montenegro film festival (FFHN – MFF), koji joj je dodelio nagradu za životno delo, kao i reditelju Želimiru Žilniku i direktoru fotografije Bojanu Bazeliju.
“Moja radost, radost srca moga je neizmerna. Moja osobita čast, moja dika i moj ponos, i sva ljubav srca moga je sa vama. Rekla sam dolazim, moram, i eto me, došla sam”, kazala je na otvaranju 35. FFHN-a Vesna Pećanac, koja je proletos dobila crnogorsko državljanstvo radi posebnog značaja za kulturu Crne Gore. Početkom godine Vesna Pećanac dospela je u žižu javnosti nakon što je objavljeno da se hrani u jednoj dobrotvornoj kuhinji u Beogradu.
Nagrada za životno delo 35. FFHN-a dodeljena je Vesni Pećanac za umetnički značaj kojim je gradila svoje uloge tokom višegodišnje karijere, postajući prepoznatljiv element kinematografije regiona. "Likovima žena koje prepoznajemo svakodnevno, a koje je Vesna Pećanac okarakterisala u filmovima Čudo neviđeno, U ime naroda, Iskušavanje đavola, Smrt gospodina Goluže, seriji Đekna nije umrla, a kad će ne znamo, kao i u mnogim drugim na filmu i u pozorištu, ostaće večno urezani u naša lična, ali i kolektivna sećanja, ogledajući izuzetno složen društveni i kulturni kontekst i, posebno, poziciju žene u njemu”, istakao je Savet FFHN-a, koji je nagrade za životno delo dodelio i Žilniku i Bazeliju, a takođe su im uručene na otvaranju.
Žilnik je podsetio na moć filma da dokumentuju epohu.
“Filmovi, pogotovo kada ih gledate kroz decenije, oni su uvek neka vrsta podsećanja i neka vrsta dokumenta o epohi, o kulturi, o životu, promenama kroz koje smo svi mi prošli. Svi mi kad govorimo o prošlosti gledamo uvek kroz pomalo pozitivnije naočare, kao bolji deo naših života, tako da i ovi moji filmovi koji su nekad prolazili jedva kroz iglene uši, sad kad se skupe na gomilu deluju kao snažno, stameno jelo, mada su u momentu kada su rađeni bili izloženi mojoj brizi da će biti zaustavljeni, porušeni ili zaboravljeni”, rekao je Žilnik, kome je nagrada za životno delo dodeljena za izuzetan doprinos regionalnoj i svetskoj kinematografiji.
Autentičan i radikalan pristup Žilnika našoj društvenoj stvarnosti, kako je istaknuto u obrazloženju, čini prepoznatljivu okosnicu najznačajnijih autorskih izraza koji potiču iz bišeg jugoslovenskog prostora. Autorski komentar Žilnika je “širokog opsega i propituje kompleksna istorijska, politička, sociološka i filozofska preplitanja, zbog čega će njegov rad uvek biti aktuelan i relevantan činilac regionalne kinematografije”, istakao je Savet FFHN-a.
Bazeli se publici na Kanli-kuli obratio video porukom, navodeći da “nijedno priznanje ne nosi takve emocije kao ono koje dodeljuje grad tvog detinjstva”.
“Siguran da i danas ima novske dece koja sanjaju o filmskom stvaralaštvu. Premda je danas svet drugačiji, tehnologijom je povezan u globalnu zajednicu ostvarenje dečjih snova i dalje traži upornost, ljubav, spremnost na žrtvu, padove, započinjanje iz početka. Moja poruka mladima je - verujte u svoj put”, istakao je Bazeli, koji živi i radi na relaciji Herceg Novi – Los Anđeles, a nagrada za životno delo dodeljena mu je za “poseban doprinos kinematografiji, koji se ogleda u izvanrednim umetničkim i zanatskim doprinosima koje je postigao tokom svoje višedecenijske holivudske karijere”.
Predsednik Opštine Herceg Novi Stevan Katić podsetio je da je tokom više od tri decenije hercegnovska smotra filma postala manifestacija od posebnog značaja za kulturu Crne Gore, najveći događaj posvećen sedmoj umetnosti u toj zemlji i jedan od najznačajnijih u regionu. Katić je istakao da jubilarno izdanje predstavlja svojevrstan omaž “deci filma”, onima koji su proteklih decenija gradili taj festival, ali i onima u čijim rukama je njegova budućnost, kao i impresivnoj tradiciji koja ga izdvaja u odnosu na mnoge regionalne smotre.
“Svih proteklih godina, kao i danas, grad Herceg Novi je Filmskom festivalu - i dom i stalna podrška. Od kada ga je osnovao Milan Žmukić, hercegnovski festival je postojao u četiri države i menjao ime, ali uvek uspevao da ostane veran svojoj misiji – posvećen prije i iznad svega filmskoj umetnosti, promociji kinematografije, afirmaciji i povezivanju stvaralaca, susretu publike sa magijom filmova iz celog sveta”, rekao je Katić.
Generalna direktorka Direktorata za stvaralaštvo u Ministarstvu kulture i medija Crne Gore Milena Durutović istakla je da je jubilej FFHN-a moguć zahvaljujući vizionarstvu osnivača festivala i ljudi kakav je bio Milan Žmugić, ali i znanju, energiji i iskustvu koje je prenosio nedavno preminuli Zoran Živković.
“Lepo je videti da se ta tradicija održala velikom posvećenošću i predanim radom ljudi koji danas organizuju festival. Posvećenim umetničkim traganjem ovaj program funkcioniše kao podsticaj za nesvakidašnja vizuelna iskustava i doživljaje, nudeći nam nove poglede na aktuelni trenutak savremenosti, jednu od mogućih refleksija dinamičkih kretanja globalnog sistema umetnsti”, istakla je Milena Durutović.
Takmičarski program 35. FFHN-a počeo je novim filmom Pjera Žalice “Praznik rada”, čija je svetska premijera bila na zatvaranju nedavnog 28. Sarajevo Film Festivala, a potom je prikazan i film hrvatske rediteljke Sonje Tarokić “Zbornica”.
Žalica je zahvalio publici na ljubavi prema umetnosti i filmu, poklonivši se nakon projekcije sa glumcima Jasnom Žalicom, Muhamedom Hadžovićem, Vedranom Đekićem, Branimirom Popovićem, Dženitom Imamović Omerović, producentima Rusmirom Efendićem, Aidom Husenović i koproducentom Ivanom Đurovićem.
FFHN nudi do 28. avgusta više od 80 filmova, raspoređenih u pet selekcija i pratećih programa, a objedinjenih sloganom “Mi smo deca filma”.
Fokus takmičarskog programa dugometražnog igranog filma 35. FFHN je na promociji regionalne kinematografije, posebno otvarajući prostor za filmove koji neguju autentičan umetnički senzibilitet, hrabar pristup društvenoj stvarnosti, filmskom jeziku i produkciji, sa akcentom na predstavljanju preseka savremenih poetika i izraza. U konkurenciji je 12 naslova koji su obeležili protekli period, a u kojima, pored poznatih imena, dominiraju debitantkinje i debitanti, mahom generacije ovogodišnjeg, jubilarnog festivalskog izdanja.
Dugometražni igrani filmovi 35. FFHN-a prikazuju se na Kanli kuli, dokumentarni u Kući Iva Andrića, studentski u amfiteatru ispred palate Burovina, a na Tvrđavi Forte Mare je program Mreže festivala Jadranske regije i vantakmičarska selekcija Kino Evropa. Izuzetak je projekcija kanskog pobednika “Trougao tuge” Rubena Ostlunda, koji će na zatvaranju 28. avgusta biti prikazan na Kanli kuli.
Festivalski sajt je filmfestival.me, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.
*Foto: Vuk Ilić
(SEEcult.org)
