XX Bijenale tapiserije
Jubilarno, XX Bijenale tapiserije, koje Sekcija za tekstil i savremeno odevanje ULUPUDS-a organizuje od 6. do 28. septembra u Konaku kneginje Ljubice u Beogradu, osmišljeno je kao prilika za osmatranje i promišljanje dualizma tradicije i inovativnosti.
“Panorama” je i naziv jubilarnog Bijenala tapiserije, čija je kustoskinja Dijana Milašinović Marić.
Veliku nagradu XX Bijenala tapiserije dobio je Zlatko Cvetković za rad “Muzika Miloševe mladosti”, dok su plakete dodeljenje Aleksandri Bogićević za rad “Univerzum” i Daliborki Đurić za rad “Znanje će spasiti svet”.
Prema navodima organizatora, tradicionalna osnova, transformacija klasičnog u kombinovani medij i upliv nove generacije umetnika obeležili su prethodnih 40 godina. Upravo taj dualizam iskustvenog kontinuiteta i inovativnih kretanja predstavlja panoramu savremene umetnosti tapiserije.
“Kao što svet koji nas okružuje oblikuje učesnika i posmatrača, tako i umetniku postavlja pitanja na koja samo on može dati odgovor. U kom se pravcu krećemo, da li to možemo predvideti i gde je naša uloga u svemu tome? Da li se možemo osloniti na iskustvo, ili moramo istraživati, ili čak rizikovati? Budnost koja se od nas očekuje uvlači nas u panoramu sopstvenih projekcija. Ali, u tome je odgovor, zar ne?“, naveli su organizatori XX Bijenale tapiserije.
Zlatko Cvetković, Muzika Miloševe mladosti - Velika nagrada
Prema navodima istoričarke umetnosti Svetlane Jovičić, nekoliko uzastopnih kritičkih osvrta koji su se bavili prethodnim bijenalima tapiserije, pored formalističkih analiza radova, stavljali su u fokus i takozvano probijanje granica medija ili ukidanje podela među umetničkim disciplinama kako bi razjasnili očiglednu, nezaustavljivu i neutoljivu težnju pristižućih generacija umetnika za uvođenjem novih još neisprobanih izražajnih sredstava. Ona su se sastojala iz rizika građenja ličnih predstava o tapiseriji, rizika uvođenja “banalnih” svakodnevnih, dnevno raspoloživih materijala čija je upotrebna vitalnost menjala izgled i karakter novonastalih radova. Uporedo sa tradicionalnim tehnikama i materijalima, umetnost tapiserije se „našla na pola puta“ između klasične, funkcijom i dekoracijom definisane tkanine i emancipovanog, od zida i ukrasa oslobođenog, hibridnog umetničkog objekta.
U tom višedecenijskom tranzitu od moderne ka savremenoj tapiseriji, umetnici naklonjeni klečanoj izradi - pobornici čuvanja samosvojnosti medija, zadržali su izvorne vrednosti discipline, ali i razvili duh likovnog eksperimenta.
Dragan Jankov ravničarski-odsutnu atmosferu svoje naivističke figuracije u dobroj meri duguje vunenom tkanju iz kojeg stasava. Tamara Vasiljević stilizovanom ritmičnošću motiva muzičkih instrumenata pokreće zvučne asocijacije džez numera. Agneš Budžarov postiže nežnost pastorale efektom udruživanja dva topla materijala, vune i keramike.
Aleksandra Bogićević, Univerzum
U konceptualni korpus izložbe suvereno ulaze minimalističko mišljeni radovi nekoliko autorki: Aleksandra Bogićević dosledna postupku besprekorne repeticije izabranog modula, nizanjem šupljih, trakasto-zavojitih filcanih sfera na okomite drvene štapove, iznova na makro planu „osvešćuje“ univerzalni princip tkanja. Njenim “strmim perpetumima” srodna je vertikalna instalacija niza “odevenih”, krpicama obmotanih sečiva Vesne Milunović. Arabeska Ivane Bugarinović koleba se između predstave razgranate krošnje i rizomskih rukavaca pulsirajućeg krvotoka. Izbor boje vatrenog purpura odlučivao je o izuzetnoj pojavnosti te predene skulpture.
Objekti Maje Gecić i Jasne Dulić Grujić, iako formalno i izvođački disparatni, rezultat su istovetnog procesa raslojavanja, preklapanja, superponiranja koji sve manje govore simboličkim jezikom, sve više direktnom aluzijom na psihoanalitička tumačenja o nivoima i strukturi svesti.
Sofija Di Garofani utemeljena u umetnosti tkanja na razboju, ovoga puta obrnutim postupkom izrađuje kompoziciju u pastelu po uzoru na tapiseriju. Ovakav luping rezultirao je ličnim pastišom srpske Gernike. Sonja Rosić, Milica Mirković i Snežana Pešić Rančić, uvezanošću žičanih, pamučnih i sintetičkih materijala, oblim formama konusa i opruga, upuštaju se u primamljive narative crnih rupa i kosmičkih kretanja. Gorjana Ajzinberg svileni pačvork gradi poljima "sličnih a različitih" kvadratnih mustri, a Marija Tasovac svojoj ručno slikanoj svili daje dignitet i širinu pejzažne kulise.
Daliborka Đurić, Znanje će spasiti svet
Nataša Krstić ravnu teksturu mašinskog pletiva združuje sa likovno uspelim portretnim citatom ruske avangarde. Divna Duca Milivojević i Slađana Milojević inoviraju oblast tapiserije uvodeći u nju elemente svetlosti, rasklopljivosti i mobilnosti. Zlatko Cvetković, daroviti eksperimentator, postupkom kukičanja traka iz audio kaseta formira lebdeće kupe koje potencijalnu kinetičnost duguju prirodnom strujanju vazduha. Izabela Mitić u digitalnoj instalaciji ne poseduje doslovnu taktilnost tapiserije ali je sugestivno i kognitivno dočarava fotomontažnim postupkom “kačenja” kukičanih mustri miljea na nehumane pejzažne konstrukcije strujnih dalekovoda. Ova izvanredna zamisao koja se može protumačiti kao smrtonosni udarac postulatima tapiserije, upravo je momenat za njeno suočavanje sa savremenim vremenom i sobom samom, navela je Svetlana Jovičić.
Kao amblem jubileja dominira parodijski galimatijas značenja Daliborke Đurić. Bilingvalna zajednica ručnog veza i slikarskog platna stvara groteskni ambijent za uprizorenje karikiranog sveta intelektualaca. Odsutni i nehajni uskraćeni su za centralni događaj namenjen posmatraču: lik žene-klovna koja sa smeškom ukazuje na korice knjige sa natpisom „Art of the Digital Age“ (Bruce Wands, zagovornik kombinovanja digitalnih tehnika i tradicionalnih medija), navela je Svetlana Jovičić u tekstu „Iskorak tapiserije“.
Prateći program, u saradnji sa Dečjim klubom Konaka kneginje Ljubice, obuhvata četiri radionice koje će voditi Olivera Milunović (Čarobni vez), Sonja Rosić (Šareno tkanje i Veseli makrame) i Milica Jovanović Marković (radionica veza i preplitanja gajtana Upleteno zapleteno).
Takođe, najavljeno je predavanje Nataše Krstić na temu “Natalija Gončarova između istoka i zapada”.
Sajt ULUPUDS-a je www.ulupuds.org.rs, a Konaka kneginje Ljubice, odnosno Muzeja grada Beograda http://mgb.org.rs
(SEEcult.org)
