Zakon - prioritet Godine filma

Usvajanje novog zakona o kinematografiji prioritet je i preka potreba u godini u kojoj se obeležava vek od prvog igranog filma u Srbiji i na Balkanu, poručeno je 9. februara sa konstitutivne sednice Odbora za obeležavanje “Godine filma u Srbiji”, čiji su članovi najavili da će izvršiti pritisak da se dugoočekivani zakon konačno nađe pred poslanicima.

Usvajanje novog zakona o kinematografiji prioritet je i preka potreba u godini u kojoj se obeležava vek od prvog igranog filma u Srbiji i na Balkanu, poručeno je 9. februara sa konstitutivne sednice Odbora za obeležavanje “Godine filma u Srbiji”, čiji su članovi najavili da će izvršiti pritisak da se dugoočekivani zakon konačno nađe pred poslanicima.

Konstitutivni sastanak Odbora za obeležavanje “Godina filma”, koja će zvanično početi 6. juna otvaranjem nove zgrade Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj, održan je dan nakon što je predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije (FCS) i poznati glumac Predrag Miki Manojlović podneo ostavku, ocenjujući da su se njegovi dvogodišnji napori za “unapređenje postojanja FCS-a i doprinos stvaranju zdrave osnove srpske kinematografije u praksi više puta dokazali nepotrebnim”.

Zakon o kinematografiji još je u fazi nacrta, o kojem je još početkom 2010. godine održana javna rasprava. Kako su rekli pojedini članovi Odbora za “Godinu filma”, problem je u tome što se tekst vraća na doradu iz najrazličitijih razloga.

Prema rečima reditelja Gorana Paskaljevića, “prepreke nisu sistematske, nego su ljudi problem”.

“Zakon je suština svega. Da je donesen, tačno bi se znalo šta ko radi”, rekao je Paskaljević, nagrađivani reditelj koji je bio i u radnoj grupi za izradu Nacrta zakona o kinematografiji.

Prema njegovim rečima, ostavka Manojlovića malo ga je iznenadila, ali je ocenio da “ne treba praviti neku dramu”, jer će “doći neko novi” i jer je “zakon najvažniji”.

I ministar kulture Nebojša Bradić naglasio je važnost usvajanja novog zakona o kinematografiji, koji bi pomogao rešavanje nekih od ključnih problema u toj oblasti.

“Želimo da zakon o kinematografiji bude donesen u ‘Godini filma’”, rekao je Bradić, najavljujući da će ta manifestacija biti prilika da se ova godin posveti glumcima, rediteljima, scenaristima, producentima i građanima, kao i da se domaći film učini vidljivijimm u svetu.

Između ostalog, ukazao je na potrebu prelaska “Filmskih novosti” u audio-vizuelni arhiv, kao i važnost transformacije filmskih manifestacija, oživljavanje bioskopske mreže.

Reditelj Goran Marković, takođe član Odbora i ujedno i savetnik ministra, istakao je da kinematografija predstavlja jednu od važnijih stvari u zemlji, te da vrši ne samo civilizacijsku, već i diplomatsku misiju.

“Zahvaljujući filmu smo još uvek živi kao kultura”, rekao je Marković i dodao da je zato “važno da ova zemlja to shvati”.

“Vršimo pritisak da se zakon o kinematografiji usvoji, kao što je to urađeno u mnogim zemljama... Zakon je još uvek rovit, nije došao do skupštine, i mi ćemo učitinit taj poslednji pritisak”, poručio je Marković, koji je bio i u radnoj grupi za pisanje novog zakona.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da zakon nije samo stvar kinematografije, već stvar institucija.

“Nikada ne bismo imali ovakvu Kinoteku da nismo imali precizan zakon”, rekao je Zelenović, podsećajući da je, između ostalog, svako bio obavezan da da po jednu filmsku kopiju Kinoteci. U poslednjoj verziji novog zakona o kinematografiji više nema te obaveze, a bez zakona niko nije obavezan da bilo šta da Kinoteci, dodao je Zelenović.

Reditelj Emir Kusturica, koji je i sam bio pre par godina na čelu FCS-a, ali je podneo ostavku, naglasio je da je “jako važno da se aktuelizuje pozicija kinematografije”.

“Nedozvoljivo je da nemamo zakon o kinematografiji, čime bi ona dobila mesto u ovoj državi”, rekao je Kusturica, ocenjujući da Odbor za obeležavanje “Godine filma” može da doprinese da se usvoji novi zakon.

Prema njegovim rečima, novi zakon bi olakšao proizvodnju filmova i omogućio autorima da projektuju budućnost, a ocenio je da bi i budžet za film trebalo da bude izdašniji.

Ipak, kako je rekao, to mu sve izgleda i kao posvećenih, jer “kada dođe do momenta da može da postane neka zakonitost - nekim čudom volšebnim to nestane, to se rasprši...”

Povodom ostavke koju je i sam podneo u julu 2008. na mesto predsednika UO FCS-a, Kusturica je rekao da se bio prihvatio tog posla, ali je, kao i Manojlović sada, shvatio da je to “samo naduvani balon i pusta iluzija koja mora da se reši prvo u zakonu”.

“Ja sam to uradio kad sam shvatio da to tako nema nikakvu snagu”, rekao je Kusturica.

Neophodnost usvajanja novog zakona istakla je i slavna glumica Milena Dravić, napominjući da je važno i se povede mnogo više računa o mladima koji su “ostavljeni na vatrometini”.

Reditelj i istoričar filma Dejan Kosanović takođe je ocenio da “treba progurati zakon” i naglasio da je važno da “Godina filma” bude prekretnica u srpskoj kinematografiji.

I filmski kritičar Milan Vlajčić naglasio je važnost usvajanja novog zakona, ocenjujući da se radi o opstrukciji i sabotaži i da ga članovi Odbora za “Godinu filma” moraju pogurati.

“Tu smo da otvorimo pitanja i da podsetimo, jer mi smo zemlja veliklog zaborava”, rekao je Vlajčić, dodajući da FCS poslednjih 15 godina propada institucionalno.

Napominjući i da je bioskop u Srbiji izumro, Vlajčić je rekao da, između ostalog, treba izvršiti pritisak na gradske vlasti u Beogradu da vrate bioskope i “sruše ugovor” o privatizaciji “Beograd filma” sa 14 bioskopskih dvorana, jer ga novi vlasnik nije ispoštovao. Takođe, rekao je da treba raditi na tome da i da drugi gradovi u Srbiji dobiju bar po jedan bioskop.

Glumačka zvezda Velimir Bata Živojinović zauzeo se za rad na budućnosti srpskog filma.

“Treba da damo inicijative u vezi sa tim šta će biti sa srpskim filmom u budućnosti, a ne da držimo parastos srpskom filmu”, rekao je Živojinović, koji je i član UO FCS-a.

Prema njegovim rečima, Manojlović je otišao iz FCS-a zato što je došlo i do nesuglasica među članovima UO.

“Miki je otišao zato što smo se i mi između sebe posvađali”, rekao je Živojinović, dodajući da je lično bio protiv pravila da članovi UO ne mogu da igraju u domaćim filmovima, pa je tražio da onda ne mogu da igraju ni u stranim filmovima.

U Odboru za obeležavanje “Godine filma u Srbiji” su i reditelj Srđan Karanović i scenarista Gordan Mihić.

“Godina filma u Srbiji” proglašena je povodom stogodišnjice nastanka prvog srpskog igranog filma “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa”, u režiji Čiča Ilije Stanojevića. To je ujedno i prvi igrani film na Balkanu.

Obeležavanje “Godine filma” počinje 6. juna - na Dan Jugoslovenske kinoteke, kada se obeležava i godišnjica prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu.

Film “Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” (1911) pronađen je u Austrijskom filmskom arhivu u Beču gotovo 90 godina posle nastanka, a prema najavi Zelenovića, biće urađena digitalna restauracija tog filma, čija će premijera biti 6. juna.

Stogodišnjici igranog filma biće posvećen i Kinotekin Festival nitratnog filma, a između ostalog, biće napravljena i anketa o sto najboljih filmova, kao i kompjuterska igrica “Pronađi Karađorđa”.

Takođe, biće izdata jubilarna poštanska marka, a već je završena knjiga o Čiča Iliji Stanojeviću.

Zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture, Kinoteka je restaurisala 60 domaćih filmova, počev od “Pop Ćire i pop Spire” do “Ko to tamo peva”.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

*U PRILOGU: Nacrt Zakona o kinematografiji sa početka 2010.

(SEEcult.org)