Predstave, radionice, predavanja u cilju podizanja svesti o značaju savremenog cirkusa, uličnog teatra, fizičkog i mentаlnog zdrаvlja i celoživotnog učenja
,,Nedelja savremenog cirkusa” održaće se od 23. do 28. aprila u Bitef teatru. Ova manifestacija otpočeće predstavom ,,Demagog”, u četvrtak, 23. aprila. Kombinacijom savremenog plesnog izraza, fizičkog teatra i cirkuskih veština, uz pomoć demagoških opštih mesta i floskula kreirana je priča o zamagljivanju uzročno posledičnih veza i iskrivljivanju istine i činjenica iz sebičnih interesa i partikularnih koristi.
Stari temelj kuće bio je od kamena u koji je, pored konobe, nekada uklesan jedva vidljiv krst, a sa prozora svake od soba, na nadograđena dva sprata, osa blago pomeranih u odnosu na osnovu, mogla se videti ravna linija mora i neba.
Ova kuća je, kao retko koja u kraju, još uvek imala svog magarca. Zajedno sa ljudima svakog dana je sa kamene terase gledao u more i s vremena na vreme mrdnuo bi ušima ili repom da otera muve.
Jednog jutra, gazda kuće spremio je doručak. Rekao je da su kobasice od magarećeg mesa poseban specijalitet.
24. avgust-12. septembar: Svakom sa osećajem za samoodržanjem trebalo bi – zapravo, moralo bi – da bude više nego jasno da je Crkva, između ostalog, ključna institucija i vrsta garanta kontinuiteta ne samo u eshatološkom, mističnom, metafizičkom smislu, već i svetovne kohezije, samoodržanja takoreći. Ponajbolji primer za to je jedan narod koji sam ovog leta gledao izbliza.
Brodski dnevnik s gornje palube – paluba u suton, pramac prepodne Kompas je u grlu, stomaku, ostajem u korenu igle Ne vrtim se, samo mi se kosa diže Onda teg siđe na srce, tutnji tu, a ja težim plutanju, lakoći, skidam telo Kako bez reči, posle njih i pre, lako je, lakše li je? Tišina – distanca – poštovanje (finsko-japanski recept!) = le rayon vert, gde je, den gröna strålen, the green ray, zz, zeleni zrak? Uvek tražim u daljini, da ne bih razgrtala maglu u sebi, da ne bih dublje uranjala, ispod, gde sam ja?
Djordje, Javni čas je bio abrum da djeca malo počnu da razmišljaju kako umjetnost i razgovor pomažu i u savladavanju tabua... Koristan im je bio svakako. Što se tiče usaglašavanja "mentalne kondicije", svaka čast na hrabrosti da okupiš ljude koji su drugačiji, a isti... Povremeno je ona naša scenografija iza vas u amfiteatru, sa natpisom IZLAZ, bila jako zanimljiva... Nadam se da sve u koloniji teče kako želiš, a sigurna sam da će svima ovo biti jedno dobro iskustvo za dalje... Nasmijao me onaj RECEPT na blogu... teško je usaglasiti sve začine.
Once up on a time at (not so) wild Mittel Europe kojoj moja tadašnja zemlja Jugoslavija i jeste i nije pripadala, trebalo je da odnesem svoj scenario za celovečernji igrani film na čitanje slavnom glumcu. To zato što je veliki i meni zauvek najdraži reditelj iz one moje tadašnje zemlje želeo da po tom mom scenariju režira film, a mislio da je taktički bolje da slavnog glumca startujem ja, mlada, tek diplomirala scenaristkinja sa praznim CV-jem i još praznijim društvenim likom, nego on, reditelj, vršnjak glumca s kojim je već imao nekakvu ne isključivo pozitivnu i veselu istoriju.
Kao što neko reče ono veče: "O kakva hrabrost, skupiti ovoliko ljudi koji se ne poznaju..." I ta hrabrost je uvek pobeda dok postojimo. Ćutali ili pisali, ostaju tragovi jedne književne kolonije u Perazića dolu.
Marina Simić
Mobilna književna kolonija u Reževićima, Crna Gora, septembar 2014.
Mobilna književna kolonija u Reževićima i Gimnazija Kotor organizovali su 26. septembra u amfiteatru te škole javni čas na temu “Tabui tranzicije” (Prećutna zbilja koju živimo), uz učešće pisaca iz regiona, čitanje delova njihovih tekstova i razgovor sa mnogobrojnom mladom publikom.
