The Portrait of the Man as a Young Artist (cca. 30x30 cm)
.
Priča je, videćete, jednostavna, skoro novinarska, pa ipak, moraće onaj moj početak, slobodno ga preskočite:
Elem, jednom davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati, livrejisanom vrataru londonske Nacionalne galerije, važno sam pokazao internacionalnu umetničku legitimaciju koja (na više jezika pisalo) obezbedjuje bespatni ulaz u sve bitne muzeje i galerije diljem sveta.
Ilustracija - fragment poliptiha Srdjana Markovića Djileta, sa izložbe u galeriji "Zvono".
.
Priča je, videćete, sjajna, al’ najpre jedna mala digresija.
Eto, može mi se i tako, od svog sam bloga gazda.
Sem toga, i za čitaoca je tako bolje. Svakako bolje nego kad mu pisac najpre sve nešto intrigantno i dinamično, baš onako obečavajuće, a onda iznenada zastrani u digresije, pa gnječi li gnječi.
Staroj školskoj drugarici (šta mi bi, i šta je tu je) pošaljem link svog bloga “BANOVIĆ STRAHINJA – EPSKA GEJ IKONA”. Sledećeg jutra, u svom Inboxu zateknem ovo:
FANTASTIČNA ZOOLOGIJA
Da li nekada pokušavaš da se sjetiš svog djetinjstva….da... i nekada mi se čini da se ničega ne sjećam, jer možda nema šta da se pamti, ili...Ipak, nisu to prazne stranice...šta ako se u stvari svega sjećam?!
.Većinu mojih priča bilo bi pristojno započeti ovako:
„Jednom davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati...“
Bolje nego i jednoj drugoj, takav početak pristaje ovoj.
Dakle ovako:
Jednom, davno, toliko davno da više nije pristojno toga se sećati, medju golemim, tek okrečenim zidovima goleme prazne prostorije, postidjeno se klatila jedna pogrešna replika:
„Ja ću ovde nešto da nacrtam“.
I danas, posle nestvarno mnogo godina, mogao bih se zakleti...
Ma ništa, samo neke fotke. Takoreći foto-blog. Može foto-blog? Jel' ima to, foto-blog? Ako nema, od sad ima. Nemam kameru, kabasto to meni, a sem toga, tolike sam po kafanama i taksijima ostavljao, da sam već sasvim odustao. Imam samo tanušni mobilni za ćiju bi se kamericu jedva moglo reči "ipak nekakva". Vazda mi u džepu, vazda je iz džepa potežem, povazdan nešto snimam.
...snimam da ne zaboravim - mobilni mi k'o mentalna proteza. ...a ove fotke, ma ja to usput. Šećkam se tako, bajagi rasejano zveram, a svaki čas, kao da imam tikove, munjevito iz džepa potežem mobilni, u hipu naciljavam, škljocam...
